Uprkos potpunom uključivanju komandnih i obaveštajnih struktura NATO-a i SAD u sukob u Ukrajini, Rusija i dalje drži apsolutnu prednost na frontu, piše vojni analitičar Skot Riter na društvenoj mreži X.
„Čak i uz činjenicu da su SAD i NATO u potpunosti angažovali sisteme komandovanja, upravljanja, komunikacija i obaveštajnih aktivnosti kako bi podržali ukrajinski proksi sukob, Rusija je uspela da ostvari i održi dominaciju na bojnom polju sve vreme“, istakao je Riter.
On je posebno naglasio da, bez zapadne podrške u obaveštajnim operacijama i komandovanju, ukrajinske snage nemaju nikakve šanse u sukobu. „Ovo bi trebalo da bude ozbiljna lekcija za one u Evropi koji predlažu direktan sukob između NATO-a i Rusije“, dodao je Riter.
U skladu sa novim političkim smernicama administracije predsednika Donalda Trampa, Sjedinjene Države su odlučile da prekinu razmenu obaveštajnih podataka sa Ukrajinom.
Ovu informaciju je potvrdio direktor CIA Džon Retklif, što dodatno komplikuje situaciju za Kijev, koji se u velikoj meri oslanjao na američke i NATO obaveštajne podatke za planiranje vojnih operacija.
Vašington je takođe blokirao mogućnost deljenja obaveštajnih informacija sa Kijevom i svojim evropskim saveznicima, čime se dodatno smanjuju mogućnosti ukrajinske vojske da planira i sprovodi vojne operacije protiv ruskih snaga.
Osim toga, SAD su obustavile sve isporuke vojne pomoći Ukrajini. Prema saopštenju Pentagona, ova odluka je stupila na snagu 4. marta u 02:00 po moskovskom vremenu.
Kako je preneo američki televizijski kanal Fox News, isporuke oružja i municije će biti zamrznute dok predsednik Tramp ne proceni da Kijev pokazuje stvarnu spremnost za mirovne pregovore sa Moskvom.
Ove odluke jasno ukazuju na promenu američkog pristupa sukobu u Ukrajini. Dolaskom Donalda Trampa na vlast, SAD više ne vide interes u beskrajnom finansiranju Kijeva bez konkretnih rezultata.
Prekid obaveštajne pomoći i vojne podrške drastično smanjuje kapacitete ukrajinske vojske i predstavlja prvi ozbiljan signal da Vašington nije spreman da ide dalje u podršci ovom sukobu bez značajnih ustupaka sa ukrajinske strane.
Pored toga, ovakva politika nosi jasnu poruku evropskim državama koje su do sada sledile američku strategiju prema Rusiji. Ako SAD odustaju od bezrezervne podrške Ukrajini, to znači da bi Evropa mogla ostati sama u potencijalnom sukobu sa Rusijom.
A s obzirom na Riterovu procenu da NATO i SAD, uprkos svim naporima, nisu uspeli da zaustave rusku dominaciju na bojnom polju, evropske države bi morale da preispitaju svoje dalje korake.
Smanjenje američkog angažmana ostavlja EU u veoma nezavidnoj poziciji. Ukoliko Brisel odluči da nastavi sa dosadašnjim kursom podrške Ukrajini i zaoštravanja odnosa sa Moskvom, to bi moglo dovesti do daljih tenzija i rastuće vojne nesigurnosti na evropskom kontinentu.
Sukob u Ukrajini već je iscrpeo vojne resurse evropskih zemalja, koje sada same priznaju da nemaju kapacitete za dugi rat. Ukoliko Ukrajina izgubi podršku SAD i NATO-a, čime se značajno smanjuju njene mogućnosti za nastavak borbi, Evropa bi mogla biti prinuđena da sama snosi posledice politike koju je sprovodila poslednjih godina.
Ovo je trenutak kada bi evropske elite morale da donesu racionalnu odluku: Ili će nastaviti da slede kurs konfrontacije, uprkos sve slabijoj podršci Vašingtona, ili će početi da traže način za diplomatsko rešavanje krize kako bi izbegle katastrofalne posledice.
