Evropa postaje nuklearna tvrđava: Merc i Makron kreću u misiju “Atomski kišobran”.

Promena u američkoj spoljnoj politici tokom mandata predsednika Donalda Trampa doprinela je ovoj inicijativi

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je danas da vodi razgovore sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom o mogućem jačanju evropskog nuklearnog odvraćanja, neposredno pred početak Minhenske bezbednosne konferencije.

– Započeo sam poverljive razgovore s francuskim predsednikom o evropskom nuklearnom odvraćanju – rekao je Merc u Minhenu, ističući da će se Nemačka pritom striktno držati svojih međunarodnih obaveza.

On je podsetio na Sporazum dva plus četiri iz 1990. godine, kojim se ujedinjena Nemačka obavezala da neće proizvoditi, posedovati niti kontrolisati nuklearno, biološko i hemijsko oružje.

U okviru postojećeg aranžmana NATO-a o podeli nuklearnog naoružanja, američko nuklearno oružje koje se nalazi u Evropi može se, u vanrednim okolnostima, koristiti uz pomoć aviona savezničkih država. Smatra se da se bombe tipa B61 nalaze u bazama na severu Italije, u Belgiji, Holandiji i zapadnom delu Nemačke.

Ideja o evropskom “nuklearnom kišobranu” ponovo je dobila na snazi posle ruskog napada na Ukrajinu, ali i zbog promena u američkoj spoljnoj politici tokom mandata predsednika Donalda Trampa.

Posle izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije, Francuska je ostala jedina članica EU koja raspolaže nuklearnim oružjem. Makron je još 2020. godine predložio razgovore sa Nemačkom i drugim članicama Unije o širenju francuskog nuklearnog odvraćanja.

Tu ideju su tada odbili bivša kancelarka Angela Merkel i njen naslednik Olaf Šolc, dok se Merc sada pokazuje spremnijim za dijalog, naglašavajući da francusku inicijativu vidi kao dopunu, a ne zamenu za nuklearno odvraćanje NATO-a.