U Evropi je nastala panika jer je Tramp zamrzao vojnu pomoć Ukrajini
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da razmatra da proširi francuski “nuklearni kišobran” na ostatak Evrope zbog neizvesnosti oko američkih bezbednosnih garancija.
Uoči sastanka lidera EU u četvrtak u Briselu Makron je rekao da će “otvoriti debatu” oko deljenja francuskog nuklearnog odvraćanja sa drugim evropskim i NATO saveznicima.
Njegovo obraćanje je usledilo nakon što je predsednik Donald Tramp zamrznuo vojnu pomoć Ukrajini i usred strahovanja da bi mogao da povuče SAD iz NATO-a.
Ovo je dovelo do toga da lideri u Nemačkoj, Kanadi i drugde sugerišu da bi i Francuska i Velika Britanija mogle da pomognu u jačanju bezbednosti kao jedine nuklearne sile u Evropi.
Šta je “nuklearni kišobran” i po čemu se razlikuje britanski od francuskog?
Postoji samo pet priznatih nuklearnih sila prema Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja (Non-Proliferation Treaty – NPT), međunarodnom sporazumu uspostavljenom tokom hladnog rata kako bi se izbeglo nuklearno uništenje.
To su Velika Britanija, SAD, Francuska, Kina i Rusija.
Veruje se da i druge zemlje, uključujući Severnu Koreju, Indiju i Pakistan, imaju nuklearno oružje – ali one nisu deo NPT-a.
Nuklearne sposobnosti SAD i Rusije daleko su najveće, a Amerika ima oko 1.700 nuklearnih bojevih glava, u poređenju sa 250 koje ima Velika Britanija i 300 koje ima Francuska.
Britanski program “Trident” je jedinstven sistem odvraćanja, jedini u NPT-u, koji funkcioniše na osnovu strategije “kontinuiranog odvraćanja na moru” (CASD).
Sastoji se od četiri nuklearne podmornice, od kojih svaka može da nosi rakete naoružane nuklearnim bojevim glavama. Uvek postoji najmanje jedna patrola u vodama Ujedinjenog Kraljevstva u bilo kom trenutku spremna da odgovori na svaki strani nuklearni napad, koja deluje kao sredstvo odvraćanja.
Britanski program “Trident” je “dodeljen” NATO-u.
Kako vojni analitičar Šon Bel kaže, to znači sledeće: “U principu, iako su samo tri članice NATO-a nuklearne sile (SAD, Francuska i Velika Britanija), ukoliko bi bilo koja zemlja NATO-a pretrpela nuklearni napad, ona bi i dalje imala koristi od ‘kišobrana'”.
Francuska, međutim, nije dodelila svoj nuklearni arsenal NATO-u i ostaje nezavisna.
Za razliku od Britanije, ona pored podmornica ima i nuklearne sposobnosti u vazduhu.
Britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Makron jedini su ljudi koji imaju moć da “povuku okidač” za svoje zemlje i upotrebe svoje nuklearno oružje.
Šta je rečeno?
Otkako je Donald Tramp ponovo ušao u Belu kuću, svetski lideri su izrazili stratešku zabrinutost za bezbednost.
Tramp je već dugo izražavao svoju nenaklonost prema NATO-u, opisujući ga kao “zastarelu” organizaciju i rekavši da će “ohrabriti” ruskog predsednika Vladimira Putina da napadne bilo koju zemlju NATO-a koja ne plati svoje doprinose Alijansi.
On je takođe suspendovao vojnu pomoć Ukrajini, zbog čega su mnogi u strahu da bi bez podrške SAD Putin mogao biti ohrabren da preuzme potpunu kontrolu nad zemljom i drugim bivšim sovjetskim zemljama u blizini.
Uoči nemačkih izbora budući kancelar Fridrih Merc rekao je da želi da “razgovara sa Britancima i Francuzima o tome da li bi njihova nuklearna zaštita mogla da se proširi”.
Ove nedelje Kristija Frilend, bivša zamenica premijera Kanade koja se kandiduje da zameni Džastina Trudoa na mestu premijera, nagovestila je da će pokušati da dobije uveravanja od Velike Britanije i Francuske nakon što je Donald Tramp predložio da Kanada postane “51. američka država”.
Ona je rekla da Tramp “očigledno ugrožava njihov suverenitet” i da će, kako bi “garantovali bezbednost”, izgraditi bliže partnerstvo sa zapadnim saveznicima.
– Obezbedila bih se da tu budu Francuska i Britanija, koje poseduju nuklearno oružje – dodala je ona.
Uoči poslednjeg samita EU u Briselu Makron je ponovio ranije komentare da će razgovarati o produženju nuklearnih obaveza Francuske usred neizvesnosti oko američkih.
– Želim da verujem da će SAD stati na našu stranu, ali moramo biti spremni da to ne bude slučaj – izjavio je on.
Može li se “kišobran” proširiti?
U principu, nuklearni kišobran Ujedinjenog Kraljevstva već se proteže i na drugu 31 zemlju NATO-a, isto kao i američki.
Međutim, od Trampovog reizbora na SAD se gleda kao na “potencijalno nepouzdanog partnera”, kaže bivši pilot Kraljevskog ratnog vazdukoplovstva Šon Bel.
Ovo stavlja veći pritisak i na Veliku Britaniju i na Francusku, kao jedine nuklearne sile Evrope, da deluju u pravcu odvraćanja od dalje ruske agresije, jer se navodno mnogi plaše da bi mogla da napadne zemlje poput Letonije, Litvanije, Estonije ili Moldavije.
– Nuklearno oružje je odvratno po svojoj prirodi, ali ono je krajnje odvraćanje i nikada ne bi trebalo da se koristi. Svaki potencijalni protivnik mora da veruje da bi cena bilo kog napada daleko nadmašila bilo koju korist. Sve je nejasnije da li se politika SAD u vezi sa NATO-om i evropskom odbranom promenila, što izaziva zabrinutost u vezi sa kredibilitetom sposobnosti NATO-a za nuklearno odvraćanje, a Evropa zbog toga uviđa da joj je potreban Plan B – kazao je Bel.
Najlakši način da se bezbednost pojača bilo bi da Francuska podeli svoj nuklearni arsenal sa NATO-om na isti način na koji to čini Britanija.
– Ako imate dve zemlje, imate duplo veću posvećenost, a samim tim i veću otpornost i veći kredibilitet – kazao je Bel.
IZVOR: 24SEDAM
