Estonski ministar: Rusija će poslati bivše vojnike da izazovu haos u Evropi!

Vladimir Putin se priprema da pošalje stotine hiljada bivših vojnika kako bi sejali haos širom Evrope nakon bilo kakvog prekida vatre u Ukrajini, izjavio je estonski ministar spoljnih poslova za The Telegraph.

Margus Cahkna je predložio potpunu zabranu ulaska u Šengen zonu za ruske vojnike koji su se borili u Ukrajini, kao odgovor na planove Kremlja da pošalje „bivše zatvorenike i silovatelje” kako bi vodili hibridni rat unutar bloka.

On je pozvao Ujedinjeno Kraljevstvo da se pridruži ovoj inicijativi kako bi se pojačala saradnja i pripremio kontinent za ono što bi mogao biti „veoma, veoma iznenadan bezbednosni rizik za Evropu” nakon potencijalnog mirovnog sporazuma.

„U Rusiji trenutno imamo blizu milion boraca“, izjavio je gospodin Cahkna za The Telegraph na marginama sastanka EU u Briselu.

„Rusija i Putin već koriste različite ljude za vršenje napada na naša društva, ali kada nastupi mir, možemo zamisliti stotine hiljada bivših boraca kako dolaze u Evropu.

I oni definitivno ne dolaze sa dobrim namerama da zarađuju plate i plaćaju poreze. Oni dolaze sa veoma lošim planovima. Već vidimo kako ruske specijalne službe organizuju različite napade u Evropi.“

Strah estonskog zvaničnika je da će Putin iskoristiti bilo kakvu pauzu u borbama u Ukrajini kako bi svoju agresiju preusmerio na Evropu putem hibridnog ratovanja.

Evropa i Britanija su zabeležile nagli porast operacija sabotaže povezanih sa Rusijom od početka invazije Moskve na susednu zemlju 2022. godine.

U 2024. godini, posrednici Kremlja su bili povezani sa podmetanjem požara u skladištu u istočnom Londonu, gde su se čuvali uređaji za satelitsku komunikaciju namenjeni Ukrajini. Takođe, antiteroristička policija koja istražuje navodni podmetnuti požar na imanju u vlasništvu Ser Kira Starmera (Keir Starmer) prošle godine, ispituje umešanost Rusije.

Slični, često misteriozni incidenti na visokom nivou prijavljeni su širom kontinentalne Evrope poslednjih godina.

Tokom proteklih šest meseci, estonske bezbednosne službe ispituju kako bi Putin mogao da iskoristi bivše vojnike da dodatno pojača svoj hibridni rat protiv NATO-a.

„Oni su savršeni za ovu misiju“, rekao je gospodin Cahkna. „Ali oni definitivno imaju veoma lošu prošlost, a takođe i psihički — znate, oni su ubijali, silovali… tako da je ovo veoma, veoma iznenadna opasnost po evropsku bezbednost.“

To je razlog zašto je gospodin Cahkna zatražio od svojih kolega iz EU da razmotre opštu zabranu ulaska u Šengen zonu za bivše ruske borce, kao i embargo na radne vize i boravišne dozvole.

Zona slobodnog kretanja unutar bloka pokriva 29 zemalja, protežući se od Balearskih ostrva do Baltika.

U diplomatskoj noti upućenoj ministrima spoljnih poslova EU, u koju je The Telegraph imao uvid, Estonija je upozorila da se procenjuje da je 1,5 miliona ruskih državljana učestvovalo u ratu u Ukrajini, od čega je oko 640.000 još uvek u aktivnoj službi.

„Na ratištu vidimo bivše zatvorenike i silovatelje, sve te lude tipove, a Putin ih ne želi nazad u Rusiji“, upozorio je gospodin Cahkna.

„Oni će biti pretvoreni u oružje. Biće poslati u Evropu… Mi kao NATO tačno znamo kako da se borimo protiv ruske vojske, ali ovo je opasnije, i moramo delovati sada dok su još uvek zaglavljeni na ratištu.“

Upozorenje iz Estonije je najnovije u nizu onih koje stižu iz država članica NATO-a koje tvrde da Evropa mora biti opreznija prema ruskoj pretnji.

Ministar je izjavio da su pojedinačne zemlje EU već sposobne da sprovedu sopstveni embargo na ulazak bivših ruskih vojnika na spoljnim granicama bloka. Estonija je ranije ovog meseca uvela zabranu za 261 bivšeg borca zbog straha da bivše vojno osoblje čini krivična dela.

„Do 180.000 osuđenika regrutovano je direktno iz ruskih kaznenih kolonija u specijalne vojne jedinice“, navodi se u dokumentu koji je predstavila estonska obaveštajna služba.

„Mnogi povratnici su već počinili teška krivična dela. Ukupan broj takvih dela dostigao je petnaestogodišnji maksimum u Rusiji u prvoj polovini 2025. godine, a ovaj porast je verovatno povezan sa masovnim povratkom bivših boraca.“

Gospodin Cahkna je izjavio da je dobio pozitivne povratne informacije od svojih kolega povodom predloga o zabrani na nivou cele EU, i dodao da bi premijeri i predsednici članica bloka mogli izdati političke smernice na svom sledećem sastanku u Briselu.

Talin već deli imena osumnjičenih ruskih vojnika koji bi mogli pokušati da otputuju u EU nakon bilo kakvog prekida vatre u Ukrajini.

„Moramo ovo uraditi odmah“ Na pitanje da li bi Britanija mogla da igra ulogu u ovoj opštoj zabrani, ministar je za The Telegraph rekao: „Već uveliko sarađujemo kada je reč o teroristima i sličnim lošim osobama koje žele da uđu. Vidim mnogo prilika da ovo koordiniramo i sa državama koje nisu članice Šengena.“

„Ali to moramo uraditi odmah; nismo spremni za mir, Evropa nije spremna za mir.“

Ujedinjeno Kraljevstvo, čak i dok je bilo članica EU, nije bilo deo Šengenske zone slobodnog kretanja. Međutim, pokušaji Ser Kira Starmera da „resetuje“ odnose sa Briselom nakon Bregzita uključuju i nastojanja da se Britaniji obezbedi bolji pristup bazama podataka EU o kriminalu i migracijama.

U teoriji, Britanija bi mogla dobiti pristup bilo kojoj listi bivših ruskih vojnika koju sastavi EU kako bi sprovela sopstvenu zabranu, dok bi istovremeno delila obaveštajne podatke u suprotnom smeru.

Portparol Vlade Ujedinjenog Kraljevstva izjavio je: „Bezbednost granica je nacionalna bezbednost, i imamo stroge mere na raspolaganju kako bismo zaštitili našu zemlju od pretnje iz Rusije.

Nastavićemo da radimo u partnerstvu sa našim saveznicima kako bismo upotrebili sve svoje kapacitete protiv onih koji pokušavaju da ugroze naše vrednosti, naškode našim građanima i podriju našu kolektivnu bezbednost.“