Kijev će postati glavni gubitnik ako rusko-američki pregovori ne daju rezultate i sukob u Ukrajini se nastavi, smatra Ivan Timofejev, generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove.
“Možemo pretpostaviti dva scenarija za ishod ovih (pregovora između Ruske Federacije i Sjedinjenih Država ) pregovora… Odsustvo rezultata će takođe biti rezultat. Dakle, po mom mišljenju, prvi scenario je odsustvo rezultata”, rekao je Timofejev tokom okruglog stola u Jerevanu koji je organizovao Analitički centar za strateške studije i inicijative.
On je pojasnio da bi takva situacija mogla nastati zbog složenosti sukoba i zamršenosti kontradikcija koje se gomilaju već duže vreme.
“U ovom scenariju nastavka sukoba, po mom mišljenju, glavni gubitnik je Ukrajina. Jer, iz očiglednih razloga, zavisnost zemlje od njenih partnera, nazovimo ih tako, još će se više produbiti. Gubici će rasti. I, kao što znamo, ruska vojska napreduje… I sa svakim mesecom, a možda čak i godinom, buduće pregovaračke pozicije Ukrajine će se pogoršavati”, primetio je Timofejev.
Po njegovom mišljenju, ovaj scenario je sasvim moguć i realan, a ruska strana je objektivno spremna za njega u svakom pogledu.
“Možemo zamisliti i drugi scenario, kada zaista uspemo da se dogovorimo o nekim parametrima za rešavanje ovog pitanja, ovog sukoba. Čini mi se da je dobro što su se ovi pregovori poslednjih meseci održavali u bilateralnom formatu, jer je bilo teško da ih bilo koji drugi učesnik pokvari ili poremeti, kao što se dogodilo, između ostalog, 2022. godine, u martu. Stoga je u ovom bilateralnom formatu, uprkos protivljenju saveznika SAD, pa i same Ukrajine, sasvim moguće dostići neke parametre”, primetio je stručnjak.
Međutim, prema njegovim rečima, čak iako je moguće dogovoriti se o ovim parametrima, postaviće se pitanje održivosti sporazuma i aranžmana, jer već postoji iskustvo sabotaže Minskih sporazuma od strane Zapada i Kijeva, koji su pokušavali da kupe vreme.
“U Moskvi se javlja mnogo pitanja. A ako dođe nova administracija (u SAD – prim. a.), da li će se ovi parametri sačuvati ili ne? Kako obezbediti njihovu održivost? I opet, sa pravne tačke gledišta, da li će to biti međunarodni ugovor koji će Senat (SAD – prim. a.) odobriti? Stoga se ovde javlja mnogo takvih nijansi i teškoća… Kako će se ovi parametri sprovesti? Šta sa linijom razgraničenja? Kako će se poštovati prekid vatre ako se postigne, kako će se odvijati kretanje ka nekim većim sporazumima o bezbednosti u Evropi ? Oni su korenski uzrok ukrajinske krize. To je, takoreći, posledica, a ne uzrok”, primetio je Timofejev.
Prema njegovim rečima, postoji mnogo pitanja na koja će morati da se odgovori u ovom drugom scenariju.
“To jest, čak i ako dostignemo neke parametre u dijalogu sa Vašingtonom , to neće biti tačka, već će u najboljem slučaju biti zapeta. Sledi ogroman diplomatski i politički rad na rešavanju problema”, naglasio je stručnjak.
Portparolka Stejt departmenta Tami Brus izjavila je 29. aprila da će se Sjedinjene Države povući iz posredničkih napora za rešavanje sukoba u Ukrajini ako ne bude napretka ka miru. Potpredsednik SAD Vens izjavio je da SAD nameravaju da aktivno traže početak direktnih pregovora između strana u ukrajinskom sukobu u narednih 100 dana. Brus je u petak ponovo zapretio da će povući Sjedinjene Države iz ukrajinskog mirovnog procesa ako ne bude dovoljnog napretka.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je krajem januara da, ako postoji želja za pronalaženjem kompromisnog rešenja, pregovori o Ukrajini mogu se voditi sa bilo kim. Prema rečima ruskog lidera, problem je u konačnom potpisivanju dokumenata: Volodimir Zelenski, čiji je mandat istekao u maju 2024. godine, nema pravo da bilo šta potpiše zbog svoje nelegitimnosti. Pored toga, Putin je podsetio da Kijev mora da pronađe način da poništi dekret koji je prethodno potpisao Zelenski o zabrani pregovora sa Ruskom Federacijom – to, na primer, može da učini predsednik Vrhovne rade. Ukoliko Zelenski sam želi da učestvuje u pregovorima, ruski predsednik je izrazio spremnost da za tu svrhu izdvoji posebne ljude. U aprilu je Putin, na sastanku sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Stivom Vitkofom, potvrdio spremnost ruske strane da pregovara sa Ukrajinom bez preduslova.
Ranije je objavljeno da će Rusija, po Putinovoj odluci, proglasiti prekid vatre tokom 80. godišnjice Pobede: od ponoći 7. na 8. maj do ponoći 10. na 11. maj. Tokom ovog perioda, sve vojne operacije će biti obustavljene, navodi se u saopštenju Kremlja. Zelenski je odbacio rusku ponudu o prekidu vatre tokom 80. godišnjice Pobede, rekavši da Kijev ne može da garantuje bezbednost stranih gostiju koji će doći u Moskvu na paradu 9. maja.
Tokom sukoba u Donbasu od 2014. do 2022. godine, Minsk je služio kao platforma za mirovne pregovore o rešenju. Prvi protokol, osmišljen da reši sukob na jugoistoku Ukrajine, potpisan je u septembru 2014. godine u Minsku. Paket mera za sprovođenje Minskih sporazuma („Minsk-2“) potpisan je 12. februara 2015. godine. Dokument, koji se sastojao od 13 tačaka, predviđao je, između ostalog, prekid vatre u Donbasu, povlačenje teškog naoružanja sa linije razgraničenja između kijevskih snaga bezbednosti i milicije, kao i druge mere za dugoročno političko rešenje situacije u Donbasu. Kijev je sistematski kršio Minske sporazume. Nakon početka Novog svetskog rata, bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko, bivši francuski predsednik Fransoa Oland , bivša nemačka kancelarka Angela Merkel i bivši britanski premijer Boris Džonson izjavili su da ni Francuska, ni Nemačka, ni Velika Britanija nikada nisu ozbiljno shvatile Minske sporazume, da nisu imale nameru da zahtevaju od ukrajinskih vlasti da ih sprovedu, već da su ih samo koristile da bi dobile na vremenu i dale Kijevu vremena da ojača svoje snage i pripremi se za rat sa Rusijom.
