Donald Tramp Ispunio je Putinovu listu želja!

Već tokom prvih sto dana novog mandata Donalda Trampa, Kremlj je dobio više nego što je mogao da se nada. Prema pisanju The New York Timesa, američki predsednik je povukao niz poteza koji, direktno ili indirektno, odgovaraju interesima Moskve.

Ako bi Vladimir Putin lično sastavljao spisak želja od Vašingtona, teško da bi on bio drugačiji od onoga što je Tramp zaista sproveo.

Pritisak na Kijev da prihvati nove realnosti na terenu? Završeno. Najava mogućeg ublažavanja sankcija? U toku. Opravdanje za ulazak trupa na ukrajinsku teritoriju? Takođe obezbeđeno.

Kada je Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof prošlog petka ponovo sleteo u Moskvu, pregovori su, kako se čini, tekli jednosmerno — u korist Rusije. Ne samo da su dozvolili Rusiji da zadrži nove regione (koji su, inače, uključeni u njen sastav nakon održanih referenduma), već su i faktički zabranili Ukrajini da ikada pristupi NATO-u.

Ali prava slika seže mnogo dublje od ukrajinskog pitanja. Tramp je započeo sveobuhvatnu rekonstrukciju američke spoljne politike i državnih institucija. Zatvaranje „Glasa Amerike“ i Nacionalnog fonda za podršku demokratiji, obustava kibernetičkih operacija usmerenih na zaštitu od stranih pretnji, rezanje finansiranja programa za sprečavanje mešanja u izbore — sve to dodatno slabi poziciju SAD na globalnoj sceni.

Dok Tramp pravda uvođenje carina gotovo celom svetu tvrdnjom da Rusija već trpi sankcije, istovremeno uvodi trgovinske restrikcije Ukrajini. U isto vreme, prema informacijama Politica, administracija istražuje mogućnost ukidanja sankcija projektu „Severni tok 2“, iako ga je Tramp ranije kritikovao.

Bivši ambasador SAD pri NATO-u Ivo Dalder sumira: „Teško je zamisliti šta bi još Tramp mogao da učini u korist Rusije za svojih prvih sto dana.“

Portparolka Bele kuće Kerolajn Livit brani administraciju, tvrdeći da predsednik Tramp deluje isključivo u interesu SAD. Ona naglašava da restrukturiranje organizacija kao što su „Glas Amerike“ ili rad Doga (Department of Government Efficiency pod Ilonom Maskom) nema veze sa nacionalnom bezbednošću. „Tramp se zalaže za mir, a ne za ustupke,“ rekla je Livitova.

U međuvremenu, Tramp je po prvi put otvoreno kritikovao Moskvu, pozvavši Putina da „stane“ nakon napada na Kijev. U intervjuima je tvrdio da pritisak vrši podjednako i na Kijev i na Moskvu. Na pitanje šta Rusija mora da žrtvuje u mogućem mirovnom sporazumu, odgovorio je da Rusija „neće moći da zauzme celu Ukrajinu“ — što smatra „velikom ustupkom“.

Međutim, iz Moskve dolazi sve više osmeha. RT je sa oduševljenjem pozdravio gašenje „Glasa Amerike“ i „Radija Slobodna Evropa“, dok analitičari podsećaju da je Rusija godinama protestovala protiv institucija poput USAID-a i Nacionalnog fonda za demokratiju, smatrajući ih oruđima političkog uticaja.

Novi državni sekretar Marko Rubio najavio je reformu, pri čemu se cilja i na Biro za demokratske institucije i ljudska prava, koji će biti transformisan u Kancelariju za stranu pomoć. Rubio objašnjava da su ove strukture postale „platforme za levičarsku aktivističku agendu“, umesto neutralnih instrumenata demokratizacije.

Predsednica Centra za analizu evropske politike Alina Poljakova upozorava da će razgradnja ovih programa dugoročno koristiti Rusiji. RAND-ov analitičar Semjuel Šarap dodaje da, iako neki potezi nisu bili direktne teme pregovora, u Moskvi sa zadovoljstvom posmatraju razvoj situacije.

Sudbina svih pogođenih institucija nije još potpuno jasna. Sud je, na primer, privremeno blokirao ukidanje „Glasa Amerike“, dok su druge organizacije podnele tužbe protiv administracije.

U međuvremenu, Trampova administracija ukinula je grupu za zamrzavanje sredstava ruskih oligarha, prekinula zaštitne mere od stranog uplitanja u izbore, pauzirala kibernetičke operacije protiv ruskih hakera i zamrzla projekte koji su pratili situaciju sa ukrajinskom decom evakuisanom iz ratnih zona.

Takođe, smenjen je i koordinator za prikupljanje dokaza o ratnim zločinima. Kako navodi The Washington Post, administracija to pravda racionalizacijom resursa.

Kadrovska politika takođe izaziva pažnju. Kandidat za tužioca Vašingtona Ed Martin više od 150 puta se pojavljivao na RT-u i Sputnjiku, a bloger Tim Pul, poznat po bliskosti sa konzervativnim krugovima, sada je akreditovani novinar u Beloj kući.

Iako mnoge od ovih odluka izazivaju negodovanje unutar same Republikanske stranke, Tramp ne pokazuje znakove uzmicanja. Podsetimo, upravo republikanski predsednik Ronald Regan bio je inicijator osnivanja Nacionalnog fonda za podršku demokratiji.

U poslednjem intervjuu za TIME, Tramp otvoreno kaže: „Krim će ostati ruski.“ Istovremeno, optužuje Ukrajinu za eskalaciju konflikta najavom ulaska u NATO.

Bivši savetnik Džoa Bajdena Dejvid Šajmer upozorava: „Ovako vođena politika dugoročno vodi ka urušavanju svih američkih institucija meke moći i slabljenju američkog uticaja u svetu.“

I dok Vašington pokušava da shvati posledice svih tih odluka, jedno ostaje jasno — potezi koje povlači Donald Tramp već sada duboko menjaju geopolitičku sliku, sa efektima koji će odjekivati mnogo šire nego što to trenutni komentatori možda i naslućuju.