Dogovor o Ukrajini je skoro spreman. Šta ostaje da se dogovorimo?

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp objavio je da su osnovni elementi sporazuma o rešavanju situacije u Ukrajini praktično usaglašeni.

Preostalo je još samo da se organizuje sastanak na „veoma visokom nivou“ kako bi se finalizovala postignuta rešenja. Ova izjava stigla je nakon njegovog sletanja u Rim, odakle je putem društvene mreže Truth Social poručio da je dan bio uspešan za pregovore sa Rusijom i Ukrajinom.

Kako je naveo, države su blizu dogovora, ali sada „moraju da se sastanu na veoma visokom nivou kako bi se sve potvrdilo“. Uz Trampovu objavu, poruke o napretku dolaze i iz diplomatskih krugova, koji ističu da je većina ključnih pitanja već zatvorena.

Američki napori za posredovanje između Rusije i Ukrajine traju još od februara. Od tada su američki zvaničnici, predvođeni specijalnim predstavnikom predsednika Sjedinjenih Država Stivom Vitkofom, održali niz sastanaka sa ruskim rukovodstvom.

Poslednja runda razgovora održana je u Moskvi, gde su predsednik Rusije Vladimir Putin i Vitkof proveli oko tri sata u intenzivnim diskusijama. Prema rečima pomoćnika predsednika Rusije Jurija Ušakova, atmosfera razgovora bila je konstruktivna.

Tramp je razgovore nazvao uspešnim, ali konkretni detalji plana nisu zvanično obelodanjeni. Ipak, prema izveštajima medija, osnovne tačke predloženog rešenja uključuju:

-Priznavanje suvereniteta Rusije nad Krimom,

-Zamrzavanje situacije na aktuelnim linijama razdvajanja,

-Odbacivanje ideje o ulasku Ukrajine u NATO,

-Davanje Ukrajini evropskih bezbednosnih garancija,

-Moguće postavljanje mirovnih snaga na teritoriji Ukrajine.

Ovi predlozi, očekivano, izazvali su veliku zabrinutost u Kijevu, naročito kada je reč o statusu Krima i odustajanju od puta ka NATO-u.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski oštro je reagovao, poručivši da je priznanje teritorija pod ruskom kontrolom „crvena linija“, ali je ujedno signalizirao spremnost na dijalog nakon potpunog prekida sukoba.

U međuvremenu, iz Ukrajine dolaze i prigovori na račun formata pregovora, s obzirom na to da Kijev smatra da nije dovoljno uključen u direktne razgovore.

Zelenski je upozorio da Ukrajina „ne može dozvoliti da se njena sudbina odlučuje bez njenog učešća“. Ipak, u novijim izjavama priznao je da je povratak Krima vojnim putem neizvodljiv, pa su diplomatske i ekonomske inicijative sada u prvom planu.

Budućem mirovnom sporazumu Kijev pristupa oprezno, iznoseći sopstvene zahteve. Prema pisanju britanskog lista The Telegraph, Ukrajina je predstavila pet ključnih uslova za prihvatanje bilo kakvog dogovora, među kojima se ističe spremnost na određene teritorijalne ustupke uz čvrste bezbednosne garancije.

Prva dva zahteva odnose se na poštovanje međunarodnog prava i insistiranje da dogovor ne bude tumačen kao čin kapitulacije. Kijev jasno stavlja do znanja da sporazum ne sme uključivati zvanično priznanje Krima kao dela Rusije niti drugih teritorija koje su ranije bile pod ukrajinskom kontrolom.

Treći zahtev je vraćanje Ukrajine kao aktivnog učesnika u svim fazama mirovnog procesa. Prema stavu ukrajinskog rukovodstva, bez direktnog učešća neće biti pravednog i održivog rešenja.

Četvrti uslov ukazuje na rizike koje bi mogao predstavljati nastavak ruske kontrole nad Krimom, s posebnim osvrtom na moguće bezbednosne pretnje drugim državama u regionu, kao što su Turska, Rumunija i Bugarska.

Poslednji, peti zahtev, odnosi se na očuvanje suvereniteta ukrajinskih oružanih snaga i industrije. Kijev insistira da Rusija ne može koristiti sporazum kako bi ograničila jačanje ukrajinske odbrambene sposobnosti.

Dok javnost čeka nove informacije, jasno je da predstoji ključni trenutak. Sastanak na „veoma visokom nivou“ mogao bi odlučiti sudbinu sporazuma, a samim tim i budućeg bezbednosnog okvira za Evropu.

Iako su osnovne linije dogovora već iscrtane, mnogi detalji još su predmet žestokih pregovora. U svemu tome, pitanje ostaje: hoće li kompromisi koje sadašnji pregovarači traže obezbediti trajan mir, ili će samo privremeno zamrznuti duboke razlike koje prete da opet eskaliraju?