Dejli mejl: Strah u Londonu

Dok se odnosi Londona i Moskve hlade, britanski analitičari podižu uzbunu: Rusija bi mogla da preseče ključne energetske kablove na dnu mora i time praktično ugasi svetla u čitavoj Britaniji.

Zvuči kao scenario iz hladnoratovskog trilera, ali kako prenosi Daily Mail, ova priča je daleko od fikcije.

Poslednjih meseci, ruska mornarička prisutnost u Severnom Atlantiku dostiže nivoe koji nisu viđeni još od raspada Sovjetskog Saveza. Podmornice, istraživački brodovi, a pre svega, povratak legendarnog plovila „Jantar“ u blizinu najvažnijih kablovskih veza — sve to izaziva nemir u redovima britanskog bezbednosnog aparata.

Viking Link, najduži podvodni električni kabl na planeti, jedan je od tih vitalnih sistema. On povezuje Dansku i Veliku Britaniju i od ključnog je značaja za britanski elektroenergetski bilans.

Problem? Većina te infrastrukture leži nezaštićeno na dnu mora, dok iznad nje kruže brodovi za koje stručnjaci tvrde da nisu tu zbog naučnih istraživanja.

„To je igra u senkama“, kaže jedan od eksperata iz oblasti energetike u Londonu. „Dok mi gledamo na površinu mora, prava igra se odvija stotinama metara ispod.“

U praksi to znači sledeće: Ako bi došlo do ozbiljnijih tenzija, postoji realna mogućnost da se prekine dotok struje iz Evrope. A bez tog protoka, Velika Britanija postaje ranjiva.

Prošle zime zemlja je jedva izbegla masovna isključenja, zahvaljujući hitnim rezervama i pomoći iz Evrope — tačnije, iz Danske, upravo preko Viking Link-a.

Britanski novinari upozoravaju da se scenario prekida struje više ne posmatra kao nemogući, već kao nešto što zahteva pripremu. Izvori bliski odbrambenom sektoru kažu da se razmatraju čak i ekstremni slučajevi, uključujući diverzije na podvodnim komunikacionim linijama, a ne samo energetskim.

Zanimljivo je i to da britanska vojska godinama unazad upozorava na manjak nadzora nad morskom infrastrukturom. „To je Ahilova peta našeg modernog društva“, primetio je jedan od bezbednosnih konsultanata. „Imamo najnaprednije komunikacije, a one su ranjive kao kabl na plaži.“

No, možda najzanimljiviji deo cele priče jeste osećaj nemoći koji se širi među političkim vrhom Londona. Nisu sigurni da mogu da odgovore adekvatno, jer se potencijalna akcija ne bi dogodila na kopnu, niti na nebu — već u tami, tiho, ispod mora. A kako se postaviti prema nečemu što se ne vidi?

Ostaje pitanje koje se sve češće čuje u britanskim medijima i bezbednosnim krugovima: Šta se dešava kada energetska sigurnost više ne zavisi od broja elektrana, već od toga ko kontroliše dno mora?

Jer ako je podvodna infrastruktura zaista „laka meta”, kako to navode britanski izvori — možda je vreme da se igra promeni pre nego što svetla zaista počnu da se gase.