Prema američkom zakonu, predsednik SAD nema isključivo ovlašćenje da formalno objavi rat nekoj drugoj zemlji, već to može samo Kongres – zakonodavci izabrani u članstvo Predstavničkog doma i Senata.
Međutim, američki zakon takođe kaže da je predsednik SAD vrhovni komandant oružanih snaga, a to znači da on može da rasporedi američke trupe i da vodi vojne operacije bez formalne objave rata.
Tako, recimo, za Trampovu odluku o izvođenju vazdušnih napada u Siriji 2017. godine, protiv režima tadašnjeg predsednika te zemlje Bašara al Asada, nije bilo potrebno odobrenje Kongresa.
Umesto toga, Tramp je tada delovao jednostrano, pozivajući se na humanitarne razloge i nacionalnu bezbednost.
Neki zakonodavci trenutno pokušavaju da ograniče Trampovu mogućnost da naloži američke vazdušne udare na Iran.
U tom pokušaju, republikanski predstavnik Kentakija Tomas Mesi juče se založio za blokiranje takvog poteza bez odobrenja.
“Ovo nije naš rat. Čak i da jeste, Kongres mora da odluči o takvim pitanjima u skladu sa našim Ustavom”, napisao je Mesi na mreži Iks.
Tramp razmatra mogućnost pridruživanja izraelskim napadima na iranska podzemna nuklearna postrojenja, izvestio je Si-Bi-Es njuz (CBS News), dok dve zemlje već šesti dan razmenjuju vatru.
Američki predsednik je sinoć pozvao Iran na “bezuslovnu predaju” i rekao da zna gde se skriva vrhovni vođa te zemlje, ali da ga “za sada” neće ubiti.
Tramp je sinoć održao hitan sastanak u sobi za vanredne situacije u Beloj kući, koji je trajao sat vremena i 20 minuta, a na kom se razgovaralo o tome da li bi SAD trebalo da se pridruže Izraelu u udarima na iranska nuklearna postrojenja, ali među Trampovim najbližim savetnicima nije bilo pune saglasnosti, navodi CBS.
