DA LI JE TRAMP POČEO PROJEKAT STAR STOTINU GODINA „TEHNAT“?

DONALD Tramp od svog prvog mandata je pobornik izolacionizma i ekonomskog protekcionizma. Otuda i njegova politička deviza: „Amerika na prvom mestu“.

Utoliko je iznenađujuće što je već u inauguracionom govoru najavio svoje aspiracije prema susednim zemljama. Kanadi i Meksiku, ali i prema Grenlandu i Panami.

Eksperi pretpostavljaju da će novi stari predsednik SAD u do kraja mandata u Beloj kući realizovati vekovni koncept poznat kao „tehnat“.

On podrazumeva radikalno restrukturiranje društva tako da sva moć treba da pripadne inženjerima i naučnicima, a da energija bude osnova ekonomije umesto novca.

Još početkom prošlog veka je postojao plan da se Severna Amerika (uključujući Kanadu, Meksiko, Panamu) sa pripojenim Grenlandom učini osnovom za izgradnju te utopije. Računalo se da resursi regiona, ljudski i prirodni, mogu da obezbede njegovo potpuno samodovoljno postojanje.

Kanada ima ogromne rezerve minerala, a Grenland retke metale. Panamski kanal, opet, garantuje logističku nezavisnost.

Neki procenjuju da je Trampa na prihvatanje ideje o samodovoljnoj severnoameričkoj ekonomiji podstakla pandemija Kovid-19, koja je poremetila globalni lanac snabdevanja i jasno pokazala zavisnost Sjedinjenih Država od Kine, njenog glavnog strateškog partnera i protivnika u isto vreme.

Trampov najbliži saveznik, biznismen Ilon Mask, već radi na tome da njegove kompanije, svemirska kompanija SpaceX i automobilska firma Tesla, postignu energetsku i tehnološku nezavisnost.

Drugi koncept vezan za „tehnat“ je rođen u 21. veku i široko je rasprostranjen među digitalnim stručnjacima.

Ideju akceleratorizma formulisao je engleski filozof Nik Land. To je svojevrsna interpretacija učenja Karla Marksa. Glavna razlika je u tome što u centru nije proleterska revolucija koja dovodii do radikalne promene u društvu, već tehnologije.

Akceleracionisti veruju da je opiranje napretku uzaludno i da umesto toga treba aktivno promovisati njegovo ubrzanje.

Pojavio se i efektivni akceleracionizam – ne toliko koncept koliko skup specifičnih radnji.

Njegovi zagovornici predlažu poboljšanje upravljanja i efikasnosti proizvodnje pomoću veštačke inteligencije, obrade velikih obima podataka i automatizacije. Zato žele da zamene tradicionalne hijerarhijske sisteme mrežnim strukturama.

Veruju da će povećati ljudske sposobnosti kroz integraciju sa tehnikom – to jest, pretvaranjem ljudi u kiborge. Mask promoviše direktno povezivanje mozga sa računarom (projekat Neurolink).

Tramp je već preduzeo važne korake u tom pravcu. Mask ima zadatak da poveća efikasnost vlade, a u to je uključio inženjere iz svojih kompanija.

Predsednik SAD je najavio i velika ulaganja, višestruko veća od onih u Projekat Menhetn, u razvoj veštačke inteligencije – program Stargate, u kome je vodeća uloga dodeljena kompaniji OpenAI.

Na radost „digitalista”, Tramp je potpisao i ukaz o formiranju strateške rezerve bitkoina.

Tako se pod Trampom primenjuju akceleracionističke metode.

Otac ovog učenja, Nik Lend, povezan je sa još jednom kontroverznom figurom, Kertisom Jarvinom koji je takođe bio na Trampovoj inauguraciji.

Bivši programer, Jarvin, smatra se ideologom neoreakcionarnog pokreta. U svojim delima on se protivi široko rasprostranjenom konceptu „istorije vigova” koji podrazumeva da čovečanstvo uvek ide od goreg ka boljem – od ropstva ka slobodi, od neznanja ka prosvetljenju, a da taj proces kulminira liberalnom demokratijom i ustavnom monarhijom.

Jarvin veruje da je demokratija pokazala svoj neuspeh i da omogućava povratak apsolutnoj monarhiji. Jedan vladar, po njegovom mišljenju, može izgraditi efikasniji društveni i politički sistem – naravno, oslanjajući se na najnovije tehnologije i tehnokrate.

Jarvin svoju ideologiju naziva „mračnim prosvetiteljstvom“.

Potpredsednik SAD Džej Di Vens priznao je da je Jarvin imao značajan uticaj na njega.

Jarvin ima mnogo poštovalaca u republičkim krugovima. O njemu sa pijetetom govori šef „pejpal mafije” – kapitalista Piter Til, koga ponekad nazivaju sivom eminencijom nove Trampove administracije.

Alarmisti zvone na uzbunu.

Istoričarka Dženis Mimura vidi jačanje veza između političara i lidera visokotehnološke industrije kao pojavu tehnofašizma.

Ona povlači paralele sa japanskim militarizmom: pre Drugog svetskog rata, u okupiranoj Mandžuriji, zvaničnici Zemlje izlazećeg sunca pokrenuli su prisilnu industrijalizaciju, ne obazirući se na žrtve među lokalnim stanovništvom.

Novi poredak se kritikuje i sa desnice. Tako bivši Trampov savetnik Stiv Benon koristi izraz „tehnofeudalizam“. On smatra da tehnokratija ugrožava slobodu i pretvara ljude u digitalne robove.

Čak i među velikim tehnološkim liderima koji su podržali Trampa, postoje fundamentalno različiti pogledi na tehnologije akceleratora.

Mask je jedan od glavnih kritičara nekontrolisanog razvoja veštačke inteligencije jer predstavlja realnu pretnju čovečanstvu, posebno kada je stvorena na osnovu levičarske, „anti-ljudske” ideologije (usput, ove optužbe se odnose i na mega-projekat Zvezdana kapija).

Mask uverava da pravi neuronske mreže koje su prijateljske prema ljudima.

Međutim, mnogi IT bosovi – posebno suosnivač Gugla Lari Pejdž – ne vide ništa loše u tome da veštačka inteligencija postigne superiornost nad ljudima. On je uveren da je to samo još jedan krug evolucije na Zemlji.

Još nije jasno na koju će stranu Tramp stati u ovom sporu. Ipak, šta god da izabere, očigledno je da mu uskoro neće biti dosadno.

(Izvor: RIA Novosti)