U koritu Nankai, stravični zemljotresi su zabeleženi svakih 100 do 200 godina. Poslednji takvi zemljotresi zabeleženi su 1944. i 1946. godine, oba jačine 8,1 stepeni
Kada je tlo na zapadu Japana počelo da drhti prošlog četvtka, državne institucije su krenule u akciju. Meteorolozi su skupljali podatke i izdavali uputstva zbog potencijalne opasnosti od cunamija. Specijalni komitet je upozorio da bi “stravičan zamljotres” mogao da udari već koliko iduće nedelje – što je prvi put u istoriji da su izneli tako uznemirujuće upozorenje.
Na kraju je vlada ukinula većinu saveta i prijavila da nema veće štete od zemljotresa jačine 7,1 stepeni. Ali veći deo zemlje je i dalje u stanju pripravnosti, spremaju se za potencijalnu vanrednu situaciju u piku letnje sezone.
Neki stručnjaci izrazili su sumnju oko toga da li su takvi saveti zaista neophodni, ili čak tačni – i da li rizikuje odvlačenje resursa iz zajednica koje se smatraju nižim rizikom.
Japanu razorni zemljotresi nisu nepoznanica. Oni leže na “vatrenom prstenu”, području intenzivne seizmičke i vulkanske aktivnosti sa obe strane Pacifika.
“Japan se nalazi na granicama četiri tektonske ploče, što ga čini najpodložnijim zemljotresima na svetu“, rekao je Šoiči Jošioka, profesor na japanskom univerzitetu Kobe.
Kako navodi, oko 10 odsto svetskih zemljotresa magnitude 6 ili više dešava se u ili oko Japana.
“Tako da je rizik mnogo veći nego u mestima poput Evrope ili istočnih Sjedinjenih Država, gde su zemljotresi retki“, rekao je Jošioka.
Najstrašniji zemljotres u skorijoj istoriji Japana bio je onaj 2011. godine, jačine 9,1 stepen po Rihteru, koji je izazvao stravičan cunami i prouzrokovao nuklearnu katastrofu. U tom zemljotresu je stradalo oko 20.000 ljudi.
Zatim, postoji opasnost od megapotresa Nankai korita – najmoćnijeg te vrste, sa magnitudom koja može da premaši 9. Seizmolozi kažu da bi to moglo da se dogodi u roku od nekoliko decenija, iako nauka i dalje to osporava.
Japanska vlada je upozoravala na mogući potres u Nankai koritu toliko godina da je mogućnost njegovog nastanka postala opšte poznata. Ali to je takođe kontroverzno – jer neki naučnici tvrde da je neefikasno fokusirati se samo na male šanse za hipotetički zemljotres u određenom delu Japana, posebno kada se drugi delovi zemlje suočavaju sa sličnim pretnjama, ali dobijaju daleko manje pažnje.
Megazemljotres
Nankai korito je zona subdukcije duga 700 kilometara, koja se odnosi na to kada tektonske ploče klize jedna ispod druge. Većina svetskih zemljotresa i cunamija uzrokovana je pomeranjem tektonskih ploča – a najsnažniji se često dešavaju u zonama subdukcije.
U ovom slučaju, tektonska ploča ispod Filipinskog mora polako klizi ispod kontinentalne ploče na kojoj se nalazi Japan, pomerajući se nekoliko centimetara svake godine, navodi se u izveštaju vladinog Komiteta za istraživanje zemljotresa iz 2013.
U koritu Nankai, stravični zemljotresi su zabeleženi svakih 100 do 200 godina, prema navodima Komiteta. Poslednji takvi zemljotresi zabeleženi su 1944. i 1946. godine, oba jačine 8,1 stepen. Ovi potresi su žestoko oštetili Japan. Poginulo je najmanje 2.500 ljudi, a na hiljade je povređeno, dok je uništeno na desetine hiljada domova, podseća CNN.
Izračunavajući intervale između svakog većeg zemljotresa, japanska vlada je upozorila da postoji šansa od 70% do 80% da će Japan potresti još jedan zemljotres u Nankai koritu u roku od 30 godina, za koji se očekuje da će biti između 8 i 9 stepeni.
Ali, ove prognoze, kao i korisnost čak i dugoročnih nepreciznih predviđanja, suočili su se sa snažnim odbijanjem sa nekih strana.
Jošioka, sa Univerziteta Kobe, rekao je da je verovatnoća od 70 do 80 odsto verovano previsoka, i da se podaci, koji se skupljaju na osnovu jedne određene teorije, čine da oni budu podložniji greškama. Ipak, ne sumnja da će se stravičan zemljotres dogoditi na ovom području u budućnosti.
“Govorim svojim studentima da će zemljotres u koritu Nankai sigurno da se dogodi, ili u naše ili u vreme naše dece”, kaže Jošioka.
Robert Geleg, seizmolog i profesor u penziji sa Univerziteta u Tokiju je više skeptičan i naziva zemljotres u koritu Nankai “izmišljenom konstrukcijom” i “isključivo hipotetičkim scenarijom”.
On nije stava da se zemljotresi događaju u ciklusima, već ističe da mogu da se dogode bilo gde i bilo kad, navodeći da nema smisla kalkulisati kada će se dogoditi sledeći zemljotres na osnovu toga kada je bio prethodni.
To je sporna tačka u naučnoj zajednici. Seizmolozi su se dugo oslanjali na ideju da se stres polako akumulira duž raseda između dve tektonske ploče, a zatim se iznenada oslobađa u zemljotresima, ciklusu poznatom kao proces “zadrži-puštaj“ – iako su novije studije pokazale da to nije uvek slučaj.
Čak i da postoji potencijalna pretnja, šanse su veoma male, a i Jošioka i Geler navodi da su mere zaštite preuzete prethodnih nedelja bile preterane i nepotrebne.
Istina je da nakon jednog zemljotres, drugi, veći, može da se dogodi – zbog čega su vlasti prošlog četvrtka izdali uznemirujuće upozorenje prošlog četvrtka, kaže Jošioka.
Ipak, čak i tad, mogućnost da se zemljotres u koritu Nankai dogodio narednog dana je veoma mala, možda se povećava sa tipičnog rizika od jednog od 1000 na jedan od nekoliko stotina.
“To je još uvek manje od 1% šanse”, rekao je on.
“Opasnost od prevelikog povećanja ovih niskih kvota je da ste kao dečak koji viče ‘vuk, vuk’. Izdavali biste ova upozorenja sa malo većom verovatnoćom od normalne iznova i iznova, a javnost bi se umorila od vas”, rekao je Geler.
Građani se spremaju
Međutim, još nema znakova zamora javnosti, a ljudi širom zemlje su u stanju pripravnosti.
Jota Sugai, 22-godišnji student, rekao je da su ga upozorenja koja je gledao na televiziji “naterala da oseti hitnost i strah, kao poziv za buđenje“.
Nakon zemljotresa u četvrtak, obezbedio je hitne zalihe poput hrane i vode, pratio onlajn mape za opasna područja i razmišljao o poseti svojoj rodbini u priobalnim oblastima kako bi im pomogao da planiraju rute za evakuaciju.
“Nedavni zemljotres na Novu godinu podsetio me je da se nikad ne zna kada će zemljotres pogoditi. To me je nateralo da shvatim zastrašujuću moć prirode“, rekao je on, misleći na potres jačine 7,5 stepeni Rihterove skale koji je pogodio poluostrvo Noto 1. januara ove godine – ubivši stotine, uključujući desetine onih koji su umrli od posledica povezanih sa zemljotresom.
Studentkinja Maširo Ogava (21) preduzela je iste mere opreza i spakovala je “prvu pomoć”, a isto je savetovala i roditeljima. Za sada će da izbegava plaže i planira da pomeri nameštaj po kući i skloni police od kreveta.
“Ranije nije bilo tako, ali sada mi se čini verovatnim da se dogodi”, rekla ja Maširo.
Jedan od razloga zašto ljudi ovo shvataju tako ozbiljno je to što je mnogo zemljotresa potreslo Japan u novijoj istoriji. Katastrofa iz 2011. ostavila je velike ožiljke u psihi naroda, a ožiljak je dublji sa svakim novim veliki potresom, koji se događa svakih nekoliko godina.
“Svaki put smo svedoci tragičnog gubitka života, rušenja zgrada i cunamija koji izazivaju razaranja, ostavljajući trajni utisak straha“, rekao je Jošioka i dodao da strah verovatno dele mnogi građani.
“Mislim da ovo značajno doprinosi zašto je Japan tako spreman”, kaže Jošioka.
“Zbog toga japanska vlada takođe naglašava da se moraju pripremiti kako bi se izbegla još jedna velika tragedija poput zemljotresa 2011“, dodao je on.
Japan je u velikoj meri priznat kao svetski lider u spremnosti i otpornosti na zemljotrese, od svoje infrastrukture i građevinskih propisa do sistema pomoći i spasavanja.
Megumi Sugimoto, vanredni profesor na Univerzitetu u Osaki specijalizovan za prevenciju katastrofa, rekla je da pripravnost počinje u školi – čak i u vrtićima se održavaju vežbe evakuacije i ponašanje u slučaju zemljotresa za malu decu.
“Nisu samo zemljotresi i cunamiji, ali se i druge nesreće često događaju, pogotovo tokom leta”, rekla je ona pominjući tajfune, poplave, oluje…
“Svest javnosti i mere predostrožnosti, poput skladištenja zaliha za hitne slučajeve, mogu pomoći u zaštiti ljudi od bilo koje vrste katastrofa“, rekla je ona.
Ipak, treba još dosta toga da se uradi.
Sugimoto i Geler, sa Univerziteta u Tokiju, su ukazali na zemljotres u Notou kao na razotkrivanje nedostataka u japanskim sistemima za reagovanje, sa urušavanjem puteva koji su “odsekli” najteže pogođene zajednice, i doveli do raseljavanja mnogo ljudi koji su još mesecima nakon toga ostali bez domova.
I, rekli su da su problemi u u Notu ukazali na rizik od fokusiranja previše pažnje na korito Nankai, kada su i drugi delovi zemlje jednako ugroženi.
Na primer, Sugimoto je radio u Fukuoki, na jugozapadnom ostrvu Kjušu. Područje u kojem je živela je u prošlosti doživelo štetne potrese, uprkos tome što nije označeno kao jedno od područja visokog rizika u blizini korita Nankai.
“Zato ljudi nisu bili dobro pripremljeni”, kaže.
I dok je oblast Nankai korita dobila vladina sredstva za pripreme za potres, oblast Fukuoke nije podržana od centralne vlade.
Geler je dodao da, iako je naglasak na Nankaiju učinio ljude u tom regionu dobro pripremljenim, to je loše za ostatak zemlje.
“Zato što ljudi misle da je Nankai veoma opasan, ali mi smo u redu ovde u Kumamotu, ili na poluostrvu Noto“, rekao je on.
„Dakle, to ima efekat uljuljkavanja svih u osećaj lažne sigurnosti, osim u navodno neposrednoj oblasti”, kaže Geler.
