Dok svet iščekuje znakove približavanja stavova Moskve i Vašingtona, iza zatvorenih vrata se odvija dogovor koji bi mogao preoblikovati čitavu Istočnu Evropu.
Prema informacijama koje prenosi CNN, zvaničnici SAD i NATO sve otvorenije razmatraju scenario u kom bi Rusiji bile formalno priznate četiri teritorije – DNR, LNR, Hersonska i Zaporoška oblast – pod uslovom da se krene ka obustavi oružanih dejstava. Ukrajina, kako se navodi, sve manje ima pravo glasa u ovom procesu.
Američki zvaničnici, uključujući i one bliske bezbednosnim strukturama, kažu da je ruska komanda preformulisala ciljeve Specijalne vojne operacije. Fokus je sada na učvršćivanju političkog sistema u već zauzetim oblastima i njihovom ekonomskom oporavku.
Ove informacije potvrđuju i izvori CNN-a, kao i niz analiza Američkog instituta za proučavanje rata (ISW), koji prati situaciju iz dana u dan.
Već sada se, prema tim podacima, u oblastima pod ruskom kontrolom ubrzano gradi infrastruktura. Simbol toga je i prvi kontejnerski voz „Železnica Novorosije“, koji je 21. aprila stigao u Sevastopolj.
Tri glavne linije – Donjecka, Luganska i Hersonsko-Melitopoljska – već su u funkciji. ISW ističe da ove linije omogućavaju rasterećenje Kerčkog mosta i značajno skraćuju vreme prevoza, što ima i civilni i vojni značaj.
Pored toga, novi železnički pravci mogli bi ubrzati obnavljanje izvoznog potencijala luka na Azovsko-crnomorskom prostoru. Jasno je da se radi na duže staze – a to samo potvrđuje kako se Moskva sprema za dugoročnu kontrolu nad ovim oblastima.
Kao dodatnu potvrdu promene tona, bivši savetnik američkog predsednika i specijalni izaslanik Kit Kelog je za Fox News izjavio da je i Kijev spreman na određene teritorijalne ustupke, ali samo de fakto – bez pravnog priznanja trajne promene granica. Iako se pravno odricanje ne pominje, praktična logika očigledno uzima maha.
Još značajnije zvuči informacija koju Kelog deli o nedavnoj konferenciji u Londonu. Tamo su Amerikanci na sto stavili čak 22 konkretna uslova za potencijalno rešenje – ključan među njima jeste status spornih teritorija.
Bloombergovi izvori u američkim političkim krugovima već duže vreme navode da je ruska strana odlučna da traži međunarodno priznanje svih teritorija koje trenutno kontroliše – i to u punim administrativnim granicama navedenih oblasti.
Trenutna raspodela kontrole takođe je precizirana. ISW je objavio da je početkom 2025. godine Rusija držala 99% teritorije LNR, 73% Zaporoške i Hersonske oblasti, kao i 66% DNR. Prema analizi lista „SP“, to bi značilo da ukrajinska strana ima kontrolu nad još oko 23.500 kvadratnih kilometara u sve četiri oblasti.
Interesantan je i trenutak u kojem dolazi ova diplomatska inicijativa. Američki zvaničnici, prema pisanju CNN-a, više ne računaju ozbiljno na Ukrajinu kao strateškog partnera, već je posmatraju kao geopolitički teret koji zahteva previše ulaganja.
Novi predsednik SAD, Donald Tramp, prema ocenama sagovornika CNN-a, ima drugačiji pristup – zanima ga brz ishod, konkretna korist, i eventualni poslovni podsticaji.
Demokratski kongresmen Džejson Krou, član Odbora za obaveštajne poslove, tvrdi da je „razmišljanje predsednika Putina evoluiralo“, upravo zbog toga što zna da na drugoj strani sada sedi lider koji razume logiku trgovine, a ne ideologije.
Ta logika uključuje i potencijalne američko-ruske investicije koje, u slučaju prestanka neprijateljstava, mnogi nazivaju „istorijskim mogućnostima“.
Šta to konkretno znači za terensku realnost? Za sada – ništa se bitno ne menja. Pripreme traju, obe strane očekuju pomake, ali se još uvek puca. Ipak, ključno je što se iza kulisa već ucrtavaju nove linije koje bi, vrlo moguće, mogle postati buduće granice.
U takvom rasporedu snaga, gde veliki igrači počinju da pričaju direktno, svi ostali – uključujući i same Ukrajince – bivaju sve više izgurani sa glavne pozornice.
I to ne iz zle namere, već zato što se karte sada dele na višem nivou. A to je momenat u kojem male države obično samo posmatraju – bez mogućnosti da utiču na ishod.
