Brisel raspravlja o ostavci toksičnog šefa EK fon der Lajen

Atmosfera u evropskim institucijama sve je napetija, a na meti kritika našla se ni manje ni više nego predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen.

Kako otkrivaju izvori švajcarskog lista Die Weltwoche, u diplomatskim krugovima sve otvorenije je nazivaju „toksičnom“ i ozbiljno razmatraju njen odlazak sa funkcije.

Prema rečima evropskih zvaničnika, upravo fon der Lajen diktira politički pravac EU, a njena smena mogla bi, kako veruju, da „otkoči“ mnoge procese u posrnulom savezu.

Problemi su se nagomilali sa svih strana. Na Zapadu tinja trgovinski spor sa SAD, dok na Istoku odnosi s Rusijom tonu sve dublje zbog politike podrške Ukrajini.

I sa Kinom situacija ne izgleda ništa bolje. Sve to, prema oceni diplomata, baca senku na mandat fon der Lajen, čiju ostavku vide kao šansu da se evropska politika ponovo otvori – i prema Zapadu i prema Istoku.

„EU je u jadnom stanju. U bilo kojoj normalnoj državi već bi se zapitali da li je sadašnje rukovodstvo još prikladno. Ali EU nije država, a još manje normalna“, naveli su autori analize, podsećajući na izreku da „riba smrdi od glave“. A za glavu su, bez mnogo uvijanja, označili baš Ursulu fon der Lajen.

Među optužbama koje joj stavljaju na teret našla su se i neka ozbiljna poglavlja iz bliže prošlosti. Ne samo da joj prebacuju podršku bivšem američkom predsedniku Džou Bajdenu i tendenciju ka nadzoru unutar Unije, već je ponovo otvorena priča o njenoj ulozi u kontroverznim nabavkama vakcina tokom pandemije.

Još 2021. godine fon der Lajen je dogovorila isporuku više od 3 milijarde doza vakcina od šest zapadnih proizvođača, među kojima je prednjačio Pfizer.

Uslovi dogovora navodno su usaglašavani putem SMS poruka sa čelnikom kompanije, i to pre završetka kliničkih ispitivanja. Kada su aktivisti i pojedini zvaničnici tražili uvid u prepisku, predsednica EK je tvrdila da je „slučajno izgubila“ te poruke.

Priča se zakotrljala dalje. Belgijsko tužilaštvo otvorilo je istragu i prosledilo je slučaj Evropskoj tužilačkoj kancelariji. Ali već na prvom ročištu u maju 2024. godine, sud u Liježu je odbacio mogućnost prebacivanja predmeta evropskoj instanci zbog očiglednog konflikta interesa – jer je upravo fon der Lajen bila jedan od inicijatora njenog osnivanja.

Drugo zakazano ročište, planirano za decembar, praktično je propalo nakon što je Evropska tužilačka kancelarija zatražila zvanično potvrđivanje imuniteta za predsednicu EK.

Finale je usledilo u januaru 2025. godine: sud u Liježu odlučio je da odbaci predmet kao neprihvatljiv. Ipak, pravna bitka možda još nije završena – kako su naveli novinari L-Posta, advokat Deni Filip ne isključuje mogućnost žalbe pred Kasacionim sudom ili nove prijave u Briselu.

Pored evropskih problema, fon der Lajen se našla u neprijatnoj situaciji i u odnosima sa novom administracijom u Vašingtonu. Od povratka Donalda Trampa na mesto predsednika SAD, kontakt praktično nije uspostavljen.

Nije bilo ni telefonskog razgovora, ni zvaničnog susreta. Jedini kontakt desio se na jučerašnjoj sahrani pape Franje, gde su razmenili tek nekoliko rečenica – sve je trajalo manje od minuta.

„Od povratka u Belu kuću, Tramp je ignorisao liderku EU. Bez poziva, bez sastanka… Teško poniženje za nekog ko ima ambicije da vodi kontinent“, komentarišu zapadni novinari.

Još jedan kamen spoticanja u karijeri fon der Lajen jeste politika prema Moskvi i podrška Kijevu. Od početka specijalne operacije, Ursula je neumorno pozivala na jačanje sankcija i podršku Ukrajini. U martu 2025. godine najavila je mobilizaciju svih finansijskih resursa EU kako bi kontinent bio spreman za, kako je opisala, „novu realnost zbog neprijateljskih poteza Rusije“.

„Putin iznova dokazuje da je nepouzdan sused. Ne može mu se verovati, mora ga se obuzdati“, upozorila je tada predsednica EK.

Istovremeno je pozvala da se ubrza isporuka oružja Ukrajini i obezbede „pouzdane bezbednosne garancije“. Fon der Lajen je otišla korak dalje, najavivši „eru naoružavanja Evrope“ i predložila ulaganje čak 800 milijardi evra u roku od četiri godine kako bi se Unija pretvorila u ozbiljan „odbrambeni savez“.

Ali upravo ta politika, agresivno guranje Evropske unije ka vojnom kursu, danas joj se sve češće vraća kao bumerang.

Dok se sve više evropskih lidera distancira od fon der Lajen, postavlja se pitanje da li će politički pritisci prerasti u konkretne poteze. Njena eventualna smena mogla bi označiti početak novog poglavlja za Evropsku uniju – manje rigidnog, manje konfrontacijskog i možda spremnijeg da se prilagodi sve kompleksnijim globalnim uslovima.

Ipak, poznajući dinamiku unutar briselskih institucija, jedan je zaključak siguran: promena na vrhu neće biti ni laka, ni brza. A do tada, fon der Lajen ostaje simbol i uzrok dubokih podela koje potresaju Evropsku uniju iznutra.