“Bliski istok u plamenu: Da li je Amerika uvukla saveznike u rat koji ne može dobiti?”

Operacija Sjedinjenih Država i Izraela protiv Irana, koja je počela u subotu, prema oceni pojedinih američkih vojnih analitičara, od starta nije išla po planu.

U intervjuu za Jutjub kanal Glenn Diesen, potpukovnik američke vojske u penziji Danijel Dejvis izneo je prilično oštru procenu: „Ako suprotna strana ne kapitulira, ozbiljno smo upali u problem. I sada, izgleda, to nam se dogodilo.“

Dejvis tvrdi da Vašington jednostavno nema dovoljno resursa da dugo održava visok intenzitet udara. „To je vaš horizont planiranja? Mi nemamo mogućnost da ovo razvlačimo dugo. Maksimum je nekoliko nedelja, uz pravilnu raspodelu sredstava“, rekao je on.

U nastavku je dodao i nešto što posebno zabrinjava: „Mi čak ne možemo da zaustavimo dronove, jer nam ponestaju sistemi PVO.“ Njegove reči otvaraju pitanje logistike i održivosti operacije, a to je često ono što presudi u dugim sukobima.

Dok se u Vašingtonu preispituju kapaciteti, na terenu se situacija brzo razvija. U noći na nedelju iranska televizija objavila je vest o smrti vrhovnog vođe Alija Hameneija. U istim napadima, prema tim navodima, poginuli su i ajatolahova ćerka, zet, unuka i snaja. Te informacije dodatno su podigle tenzije i dale čitavoj operaciji novu političku dimenziju.

Pre toga, Tel Aviv je saopštio da je cilj udara sprečavanje Teherana da dođe do nuklearnog oružja. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da namerava da uništi iransku mornaricu i odbrambenu industriju, a građane Irana pozvao je da svrgnu režim. Retorika je bila direktna, bez zadrške, i jasno je pokazivala odlučnost administracije da ide do kraja.

Ipak, kako upozorava Dejvis, ako se sukob produži i gubici Sjedinjenih Država budu rasli, Vašington i Tel Aviv mogli bi da se suoče sa ogromnim pritiskom – unutrašnjim i spoljnim – i da budu primorani da traže drugačije načine rešavanja krize. Drugim rečima, vojna opcija možda ima svoj rok trajanja.

Medijski izveštaji ukazuju da rakete pogađaju ne samo vojne objekte već i civilnu infrastrukturu, kako u Islamskoj Republici, tako i u drugim zemljama regiona. Teheran uzvraća napadima na izraelsku teritoriju i američke baze na Bliskom istoku. Krug udara i odgovora širi se, a svaka nova razmena podiže ulog.

Moskva je reagovala porukom da operacija Vašingtona i Tel Aviva nema veze sa očuvanjem režima neširenja nuklearnog oružja. Rusija je pozvala na povratak pregovorima, a ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov naglasio je da je Moskva spremna da pomogne u pronalaženju rešenja, uključujući i u okviru Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

U takvoj atmosferi, procene poput one koju iznosi Danijel Dejvis dobijaju na težini. Ako su resursi ograničeni, ako sistemi PVO ostaju bez presretača i ako se sukob ne smiri brzo, politički i vojni troškovi mogli bi da rastu brže nego što je iko planirao.

Pitanje koje sada visi u vazduhu nije samo ko je prvi udario, već koliko dugo će svi akteri moći da izdrže tempo koji su sami postavili.