Amerika primorana na pregovore sa Iranom – evo šta se krije u pozadini!

Od početka sukoba krajem februara Sjedinjene Američke Države su u kratkom roku potrošile ogromne količine ključne municije, uključujući više od hiljadu krstarećih raketa „tomahavk“ i oko 1.100 dalekometnih stelt raketa JASSM-ER, koje su prvobitno bile namenjene za potencijalni sukob sa Kinom.

Istovremeno, upotrebljeno je više od 1.200 presretačkih raketa „patriot“, kao i više od hiljadu kopnenih raketa ATAKMS i „presižn strajk“, što je dovelo do naglog pada zaliha, piše „Njujork tajms“, pozivajući se na interne procene američkog Ministarstva odbrane i izvore iz Kongresa.

Ovakav tempo potrošnje primorao je Pentagon da hitno prebacuje oružje na Bliski istok, povlačeći ga iz Evrope i Azije. Posledica je – smanjena spremnost američkih snaga u, po njima, ključnim regionima – od istočnog krila NATO-a do Pacifika.

– To je ostavilo regionalne komande manje spremnim da se suoče sa potencijalnim protivnicima poput Rusije i Kine, a Sjedinjene Američke Države su primorane da pronađu načine da ubrzaju proizvodnju kako bi nadoknadile gubitke, prenosi „Njujork tajms“ reči zvaničnika iz Trampove administracije i Kongresa.

Ministarstvo odbrane nije objavilo koliko je tačno municije upotrebljeno tokom 38 dana rata pre nego što je prekid vatre stupio na snagu pre dve nedelje. Pentagon navodi da je pogođeno više od 13.000 ciljeva, ali zvaničnici kažu da ta brojka prikriva stvarnu potrošnju, jer se veliki ciljevi često gađaju više puta.

Sukob je pokazao i duboku zavisnost američke vojske od izuzetno skupih sistema: jedna raketa „patriot“ košta i do četiri miliona dolara, a SAD su prošle godine proizvele oko 600 komada, dok je u ratu sa Iranom već upotrebljeno 1.200. Rakete „tomahavk“, koje koštaju oko 3,6 miliona dolara, i dalje su ključne u sukobu, dok JASSM-ER premašuje milion dolara po komadu. Jedna ova stelt raketa velikog dometa košta 1,1 milion dolara, a upotrebljeno ih je do sada 1.100. U zalihama ih je, tvrde, još 1.500.

Procenjuje se da su ukupni troškovi rata već dostigli između 28 i 35 milijardi dolara, odnosno skoro milijardu dnevno. Samo u prva dva dana potrošeno je više od 5,6 milijardi dolara na municiju.

Iako su SAD ranije potpisale dugoročne ugovore sa odbrambenom industrijom radi povećanja proizvodnje, proširenje kapaciteta još nije počelo, jer Pentagon čeka odobrenje novih budžetskih sredstava u Kongresu.

Stručnjaci upozoravaju da bi, pri sadašnjem tempu proizvodnje, obnova zaliha mogla da traje godinama. Međutim, portparolka Bele kuće Kerolajn Livit kaže da je „sama osnova ove priče netačna“ i dodaje da SAD imaju „najmoćniju vojsku na svetu, sa više nego dovoljno oružja i municije, kako u domaćim tako i u globalnim zalihama“.

Pored municije, rat donosi i neočekivane gubitke u tehnici. Tokom jedne operacije spasavanja u Iranu uništeni su transportni avioni i helikopteri, kako bi sprečili da osetljiva tehnologija padne u neprijateljske ruke.

Istovremeno, intenzivan tempo operacija dodatno opterećuje vojsku od održavanja opreme do smanjenja obuke i vežbi.