Američki zaokret ili diplomatski manevar: Otkrivena pozadinu plana SAD

Dok u Parizu traju razgovori o mogućem mirovnom okviru za Ukrajinu, iz Vašingtona dolaze poruke koje izazivaju različite reakcije – naročito u Moskvi.

Prema izveštaju Blumberga, američka administracija razmatra mogućnost da u određenim okolnostima prihvati realnost statusa Krima kao dela Rusije. Naizgled mali pomak u retorici, ali u pozadini se, kako ocenjuju ruski zvaničnici, odvija ozbiljno taktičko ispitivanje terena.

Dmitrij Belik, poslanik Državne dume iz Sevastopolja, brzo je reagovao. U komentaru za RIA Novosti, upozorio je da se ovde ne radi o bilo kakvoj konkretnoj odluci, već o takozvanom „probnom balonu“.

Kako kaže, SAD tim signalima žele da provere kako će reagovati njihovi partneri – pre svega u Evropi, a potom i šire u okviru zapadnog političkog bloka.

– Nema ni odluke ni nacrta. Ovo je isključivo sondaža – jasan je Belik. Prema njegovim rečima, ovakvi manevri su deo šire strategije, u kojoj SAD uvek na prvo mesto stavljaju isključivo sopstvene interese. Ako bi u nekom trenutku priznanje ruskog statusa Krima donelo više koristi, Vašington ne bi oklevao – čak i ako to znači ignorisanje stavova saveznika iz EU.

U ovom trenutku, kako Belik procenjuje, Amerikanci vagaju između dva puta: jedan vodi ka formalizaciji odnosa sa Moskvom, uključujući moguće proširenje privredne saradnje – a drugi ka očuvanju statusa kvo, uz nastavak političkog pritiska. I jedan i drugi pravac su, kako se čini, još na stolu.

Zanimljivo je i to što, prema Belikovim rečima, Evropska unija savršeno razume logiku američkog ponašanja. Neki evropski lideri, tvrdi on, već kalkulišu kako da eventualnu promenu stava o Krimu unovče u okviru svojih pregovaračkih pozicija.

To ne znači da su svi spremni da popuste – ali znači da se i najtvrđa retorika može ponuditi kao „stav na prodaju“, ako cena bude prava.

Međutim, ono što Belik posebno izdvaja kao paradoksalno jeste položaj ukrajinskog rukovodstva. Dok evropski partneri i američki stratezi vode hladne kalkulacije, u Kijevu, prema njegovom mišljenju, i dalje vlada iluzija o potpunoj pobedi.

– Više niko od tzv. saveznika ne veruje u to – zaključuje Belik, jasno stavljajući do znanja da se globalna mapa interesa menja, dok Kijev nastavlja da veruje u sliku koja više nije aktuelna.

U sve glasnijim analizama da bi upravo pitanje Krima moglo biti ključno u eventualnom mirovnom okviru, ovi signali iz Vašingtona, ma koliko bili neformalni, otvaraju novo poglavlje.

Da li je reč samo o diplomatskoj igri nerava ili o početku redefinisanja američke pozicije prema ovom pitanju – ostaje da se vidi.

Ali jedno je jasno: stari narativi počinju da se lome, a sve više aktera u međunarodnoj areni pokušava da zauzme poziciju pre nego što se podeli nova politička karta regiona.