Ako dođe do napada 9. maja, Dan pobede može se nastaviti u Kijevu

Dok se Moskva priprema za obeležavanje 80 godina od završetka Drugog svetskog rata, tenzije na relaciji Rusija–Ukrajina ponovo su eksplodirale – ovog puta zbog najave mogućih incidenata tačno na Dan pobede.

U centru pažnje našla se oštra poruka Dmitrija Medvedeva, zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije, koji je bez uvijanja poručio da bi svaka ozbiljnija provokacija mogla imati direktne posledice po ukrajinsku prestonicu.

Sve je počelo nakon što je ukrajinski lider Vladimir Zelenski odbio inicijativu ruskog predsednika Vladimira Putina za trodnevni humanitarni prekid vatre – od 7. do 10. maja – koja je trebalo da obuhvati čitavu zonu sukoba u Ukrajini.

Iako je predlog bio jasan, Kijev ne samo da ga je odbacio, već je Zelenski otišao korak dalje i upozorio da njegova zemlja „ne može garantovati bezbednost stranim delegacijama“ koje bi potencijalno došle na paradu u Moskvi. U prevodu, to je doživljeno kao pretnja, makar i indirektna.

Odgovor iz Rusije nije se dugo čekao. Medvedev je poruku plasirao direktno, putem svog Telegram kanala – i to bez diplomatskih rukavica.

U slučaju, kako je rekao, „prave provokacije“ tokom obeležavanja Dana pobede, 9. maja, „niko ne može garantovati da će 10. maj uopšte svanuti u Kijevu“. Nije se tu radilo o praznoj pretnji, već o otvorenoj najavi da bi, ukoliko dođe do pokušaja napada na Moskvu u trenutku kada stotine hiljada građana budu na ulicama, Rusija mogla odgovoriti tako oštro da bi sledeći Dan pobede mogla da slavi – u Kijevu.

Suština te poruke, kako tumače ruski komentatori, jeste sledeća: ako Ukrajina zaista pokuša nešto 9. maja, u vreme kada su ruske ulice pune civila, vojnih veterana, stranih gostiju i dece, odgovor bi mogao biti toliko snažan da bi se stekli svi uslovi da ruske snage u znak odmazde pokrenu operaciju u samoj ukrajinskoj prestonici.

U tom scenariju, ističe se simbolika – proslava Dana pobede na tlu koje je sada simbol ukrajinskog otpora.

Vredi podsetiti da je predlog o prekidu vatre koji je Putin izneo 28. aprila bio ograničen: trebao je da počne 7. maja u ponoć i da traje do 11. maja u ponoć, po moskovskom vremenu. Dakle, jasan i simboličan gest povodom velikog jubileja.

Međutim, u Kijevu su to doživeli kao trik – ili su bar tako odlučili da ga predstave. Odbijanje primirja, uz dodatne poruke koje su mnogi protumačili kao upozorenje na potencijalne incidente u Moskvi, samo su dodatno dolile ulje na vatru.

U tom kontekstu, komentar Medvedeva – da niko ne može garantovati da će 10. maj biti u Kijevu – deluje kao hladan tuš. U analitičkim krugovima već se komentariše da je to možda najdirektnija poruka upućena Kijevu još od početka sukoba, jer u njoj nema ni diplomatskih fraza, ni poziva na pregovore. Samo prosta logika: ako udariš, računaj da će ti biti uzvraćeno – ne sutra, već odmah.

Iako je teško zamisliti da bi se tako važan datum kao što je 9. maj iskoristio za velike poteze, istorija je pokazala da simbolika često pokreće ozbiljne događaje. A Moskva ovoga puta jasno poručuje – nema mesta za igranje vatrom.

U trenutku kada svet očekuje parade, govori i sećanje na heroje iz 1945, niko ne želi da to veče obeleži novo poglavlje – i to ne u istorijskim knjigama, već na udarnim vestima.

U ovom trenutku, ostaje samo jedno pitanje: da li je poruka iz Moskve bila preventivna ili priprema za ono što sledi? Vreme će pokazati. Ali jedna stvar je sigurna – 9. maj više nije samo dan sećanja, već i dan neizvesnosti.