Nemački kancelar Fridrih Merc odlučno se protivi mogućnosti da Ukrajina bude prisiljena na kapitulaciju ili velike teritorijalne i političke ustupke u pregovorima sa Rusijom. Upozorio je i na gotovo svakodnevne ruske hibridne napade na Nemačku, ocenjujući da Moskva nastoji da destabilizuje nemačko društvo i ugrozi evropski politički poredak.
U međuvremenu se sve više govori o mogućem trilateralnom sastanku američkog predsednika Donalda Trampa, ruskog predsednika Vladimira Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Prema pisanju nemačkih medija, takav susret mogao bi biti održan u novembru.
Američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof nedavno se sastao sa Putinom u Sankt Peterburgu, a tokom susreta ruskog predsednika opisao je kao „čovekoljupca“. Susret je usledio nakon što je u Rusiji na slobodu pušten američki državljanin Stefan Habard, koji je godinama bio u zatvoru.
Merc je prošle srede u Berlinu poručio da Nemačka neće podržati kapitulaciju Ukrajine te naglasio da će nastaviti da pruža pomoć Kijevu, između ostalog i zbog sopstvene bezbednosti.
„Ovo nije samo rat u Ukrajini. Ovo je temeljni napad na celokupni politički poredak koji smo uspostavili nakon 1990. godine“, poručio je nemački kancelar.
Upozorenja na ruske aktivnosti stigla su i iz nemačkog Ministarstva odbrane. Portparol ministra Borisa Pistorijusa potvrdio je da je nemačka vojska Bundesver podigla procenu pretnje svojim objektima zbog sumnji na ruske sabotaže. Trenutni nivo pretnje ocenjen je kao značajan, uz napomenu da postoje i viši nivoi procene.
Nemački mediji ranije su objavili da su dronovi uočeni u blizini vojnog aerodroma Bundesvera u Wunstorfu, nedaleko od Hanovera, što je dodatno pojačalo bezbednosne mere.
Bezbednosni stručnjak Niko Lange upozorio je da Evropa ne bi trebala da smanjuje podršku Ukrajini zbog približavanja Trampove administracije Moskvi. Prema njegovim rečima, takav razvoj događaja ne znači da će Putin pobediti u ratu, dok se ruska vojska suočava sa izazovima, a ukrajinski napadi dronovima na ciljeve duboko na ruskoj teritoriji pokazuju rezultate.
Lange smatra da bi Nemačka i Evropska unija mogle dodatno da pojačaju pritisak na Moskvu delovanjem protiv ruske takozvane „flote u senci“ na Baltičkom moru, čime bi se Rusiji nanela dodatna ekonomska šteta.
U međuvremenu, Tramp je više puta poručio da Ukrajina mora biti spremna na mirovni sporazum. Pre sastanka sa Putinom, Vitkof se u Oslu sastao sa Zelenskim, a razgovorima su prisustvovali i norveški premijer Jonas Gar Støre te finski predsednik Aleksander Stub.
Sastanku je prisustvovao i Ginter Sauter, savetnik nemačkog kancelara za spoljnu i bezbednosnu politiku. Prema navodima nemačke vlade, on je jasno poručio da se nikakav dogovor ne sme postići bez učešća Ukrajine i Evrope.
Nemačka vlada, kako je navedeno, ostaje u stalnom kontaktu sa Sjedinjenim Američkim Državama i aktivno učestvuje u razgovorima o mogućem miru.
Iz Berlina ističu da se ne sme zanemariti činjenica da je Ukrajina napadnuta država te da je ruska invazija kršenje međunarodnog prava. Ipak, ostaje otvoreno pitanje hoće li budući pregovori osigurati pravedan mir ili će Kijev biti izložen pritiscima da prihvati ustupke koje dosad nije želeo da napravi.
