Mnogi vozači su se makar jednom zapitali zašto brzinomer u automobilu pokazuje mnogo veću maksimalnu brzinu od one koju vozilo realno može da dostigne.
Dobar primer je Volkswagen Up, koji u pojedinim verzijama jedva prelazi 160 km/h, dok skala na instrument tabli ide čak do 220 km/h.
Razlog za to nije slučajan. Proizvođači instrumente često dizajniraju tako da se brzine između 100 i 130 km/h, nalaze u centralnom i najpreglednijem delu skale.
Na taj način vozač lakše očitava brzinu pri svakodnevnoj vožnji na auto-putu, piše Revija HAK.
Pored praktičnosti, postoji i marketinški efekat. Kada i mali gradski automobil ima brzinomer koji se završava na 220 km/h, stvara se utisak da vozilo poseduje bolje performanse nego što motor zaista može da pruži.
Tu je i faktor uštede u proizvodnji. Mnogi proizvođači koriste istu instrument tablu za više verzija modela, od osnovnih do snažnijih motorizacija.
Umesto razvoja različitih skala za svaku verziju, jednostavnije je i jeftinije zadržati jedan univerzalni brzinomer.
Zato nije neobično da i automobil od 80 KS ima skalu koja “obećava” brzine rezervisane za znatno jače modele – iako je u praksi nikada neće dosegnuti.
