Dok su se diplomatske poruke razmenjivale u prilično zategnutoj atmosferi, jedna rečenica iz Vašingtona privukla je posebnu pažnju.
Specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof obratio se Moskvi sa jasnom molbom: da Rusija ne prosleđuje Teheranu obaveštajne podatke koji bi mogli da pomognu napadima na američke vojne objekte.
Tu poruku, kako je sam rekao, izneo je bez zadrške tokom razgovora sa novinarima – i to na prilično neformalnom mestu, u avionu predsedničke administracije.
„To sam rekao vrlo odlučno“, odgovorio je Vitkof kada su ga novinari pitali da li je ruskoj strani direktno skrenuo pažnju na ovu temu. Istovremeno je dodao i nešto što je zvučalo kao oprezna diplomatska formulacija: nada se, kaže, da takva vrsta pomoći zapravo nije u toku.
U trenutku kada je to izgovorio, pored njega je stajao i predsednik SAD Donald Tramp. On je kratko reagovao, gotovo usput, istakavši da Vašington u ovom trenutku nema nikakvu potvrdu da Rusija zaista deli takve informacije sa Iranom. Drugim rečima, tvrdnje postoje, ali zvanična potvrda – bar prema rečima američkog predsednika – još nije na stolu.
Sve to dešava se u pozadini naglo zaoštrenog sukoba na Bliskom istoku. Još 28. februara američke i izraelske snage započele su seriju udara na ciljeve na teritoriji Irana. Među pogođenim mestima našao se i Teheran.
Iz regiona su stizali izveštaji o razaranju i pogibiji civilnog stanovništva, dok su iranske vlasti ubrzo odgovorile napadima na izraelsku teritoriju, ali i na vojne objekte Sjedinjenih Država širom Bliskog istoka.
Kako to obično biva u takvim situacijama, reakcije su krenule u talasima. Iranski napadi nisu ostali ograničeni samo na jednu tačku, a regionalna infrastruktura počela je da oseća posledice sukoba.
Posebno je pogođena plovidba kroz Ormuški moreuz – strateški prolaz kroz koji prolazi ogroman deo svetske trgovine energentima.
Praktično preko noći, saobraćaj kroz taj tesnac naglo je usporen, gotovo zamrznut. A reč je o ruti kroz koju na svetsko tržište stiže značajan deo nafte i tečnog prirodnog gasa iz država Persijskog zaliva. Kada takva arterija globalne ekonomije počne da zastaje, analitičari odmah počinju da gledaju širu sliku.
U tom širem kontekstu sada se pažljivo posmatra i odnos Moskve i Teherana, kao i svaki signal koji dolazi iz Vašingtona. Vitkofova poruka Rusiji možda zvuči kao jedna diplomatska napomena, ali u trenutku kada se na Bliskom istoku gomilaju udari i protivudari, čak i takve rečenice nose težinu.
Da li je to samo preventivno upozorenje ili znak da Vašington zaista strahuje od šireg uključivanja drugih aktera – pitanje je na koje, bar za sada, niko ne daje potpuno jasan odgovor. A u geopolitici, kao što se često pokazalo, upravo takve nedorečenosti umeju da govore više od samih izjava.
