Politička analitičarka i orijentalista Karine Gevorgjan smatra da se iza poslednjih događaja na Bliskom istoku formira jasna linija razdvajanja – svojevrsna „četvorka protiv četvorke“.
Po njenoj oceni, na jednoj strani stoje SAD, Izrael, Indija i Avganistan, a na drugoj Kina, Rusija, Pakistan i Severna Koreja. Kako kaže, to više nije niz izolovanih incidenata, već oblikovanje budućeg koalicionog nadmetanja.
Povod za njenu analizu bilo je zajedničko delovanje Izraela i Sjedinjenih Država protiv Irana tokom proteklog vikenda, u kojem je ubijen vrhovni lider zemlje Ali Hamenei.
Gevorgjan je ukazala da su se znaci pripreme videli ranije. Prema njenim rečima, nedeljama je trajalo prebacivanje različitih borbenih grupa u Irak, u brojnosti od oko 50 hiljada ljudi, koncentrisanih uz zapadne i severozapadne granice Irana.
Kao dodatni signal navela je posetu indijskog premijera Narendre Modija Izraelu, uz njegove javne izjave o podršci. Taj potez, smatra ona, bio je jasan indikator da se koalicioni okvir već formira. „To je bio znak da se buduće sučeljavanje kristališe“, objasnila je Gevorgjan, naglašavajući da raspored aktera nije slučajan.
Lanac događaja, kako ga ona vidi, ubrzao se 27. februara, kada je sukob između Pakistana i Avganistana prešao u otvorenu fazu. Islamabad je tada optužio talibane da rade u interesu Indije i proglasio sukob. Nakon toga usledio je napad na Iran.
Prema njenim rečima, udari na Iran izvođeni su iz Izraela, kao i sa američkih baza i brodova. Meta su bili rukovodstvo zemlje, vojni i civilni objekti. Gađanje civilnih ciljeva, tvrdi, imalo je za cilj izazivanje panike među stanovništvom, iako masovna panika za sada nije zabeležena.
Poznato je da ljudi napuštaju velike gradove, da transport funkcioniše besplatno i da vlasti ne ometaju evakuaciju. Napadi su, kako je precizirala, dolazili iz Omanskog zaliva, korišćen je vazdušni prostor Sirije, kao i teritorije Iračkog Kurdistana i delova Jemena. Turska i Oman nisu bili uključeni.
Zanimljivo je, dodala je Gevorgjan, da je vazdušni prostor nad Iranom u početku ostao otvoren, dok su PVO i PRO sistemi mirovali jer su se u nebu nalazili civilni avioni. U međuvremenu je situacija promenjena – vazdušni prostor je zatvoren, a Iran je započeo uzvratne udare.
Iranske rakete, prema njenim navodima, gađale su Izrael, bazu Al-Džufejr i komandni centar Pete flote SAD u Bahreinu, zatim vazdušne baze Al-Udeid, Ahmada Al-Džabera i Mubaraka, kao i bazu Al-Džufejr i kamp Arifdžan u Kataru.
Mete su bile i vazdušne baze Al-Dafra i Fudžejra, luka Džebel Ali u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, baza Emir Sultan u Rijadu, baza Tabuk, baza Hamis-Mušait, zapadna baza u Džedi u Saudijskoj Arabiji, vazdušna baza Muvafak Salti u Jordanu i američka baza u Erbilu u Iraku.
Posebno je istakla da je potpuno uništen američki radar FP132 dometa 5000 kilometara, postavljen u Kataru i opremljen specijalizovanom opremom za praćenje balističkih raketa.
Paralelno s tim, Iran je zaustavio prolazak tankera kroz Ormuski moreuz. Kao posledica, rad međunarodnog aerodroma u Dubaiju i aerodroma Al-Maktum obustavljen je na neodređeno vreme. Time je energetski i logistički pritisak dobio novu dimenziju.
Podršku Teheranu pružili su i jemenski Huti, koji su obnovili napade na brodove u Crvenom moru, čime je i moreuz Bab el-Mandeb postao rizična zona. U takvoj postavci, kaže Gevorgjan, više se ne može govoriti o lokalnom sukobu, već o širem raspoređivanju snaga.
Ona dodaje i još jedan element: intenzivno trošenje američke municije u operacijama protiv Irana neminovno će uticati na obim isporuka naoružanja Ukrajini. Ako se prati čitav niz događaja, zaključuje, vidi se da su procesi međusobno povezani i da svaki novi potez ima posledice na drugim frontovima.
U toj slici svet deluje podeljen na blokove koji se tek učvršćuju. Da li je reč o dugotrajnom pregrupisavanju ili o prolaznoj eskalaciji koja će ustupiti mesto novom balansu, ostaje otvoreno.
Ali jedno je sigurno – konture nove geopolitičke mape postaju sve vidljivije, a broj aktera koji na njoj povlače poteze raste iz dana u dan.
