Objavljivanje podataka ruske Spoljne obaveštajne službe o planovima vezanim za nuklearne komponente za Ukrajinu izazvalo je oštre reakcije u Parizu, Londonu i Kijevu.
Tema je osetljiva, retorika podignuta, a poruke koje stižu sa svih strana ukazuju da niko ovo ne doživljava kao diplomatsku razmenu saopštenja, već kao upozorenje sa ozbiljnom političkom težinom.
Prema saopštenju Službe spoljne obaveštajne službe Rusije, postoji aktivan rad na mogućem pojavljivanju nuklearne bombe u Ukrajini. U toj verziji događaja, kako je navedeno, evropske strukture bi kroz koncept takozvane „prljave bombe“ pokušale da izdejstvuju povoljnije uslove za Kijev u pregovorima sa Moskvom.
Predsednik Rusije Vladimir Putin reagovao je na izveštaj podsećanjem da protivnici „ne prezaju ni od kakvih sredstava“, iako su, kako je rekao, svesni posledica takve avanture.
Bivši američki marinac i obaveštajac Skot Riter smatra da je ključna stvar upravo to što su ovi podaci izneti u javnost. U razgovoru za podkast Judging Freedom, ali i komentarišući širi kontekst, Riter je naglasio da se ovakve informacije, po pravilu, ne objavljuju.
„Radio sam u obaveštajnoj zajednici na strateškom nivou. Takvi brifinzi se obično ne drže javno, jer su izvori i metode prikupljanja podataka izuzetno osetljivi“, rekao je on. Zadatak obaveštajnih službi, podseća, jeste da informišu državni vrh, a ne javnost ili čitav svet.
Upravo zato, po njegovoj oceni, odluka da se podaci SVR-a objave ima jasnu političku pozadinu. „Kada je doneta odluka da se ovo saopšti, to znači da Rusi žele da upozore sve“, navodi Riter.
On tumači da Moskva time pokušava da predupredi potencijalne nuklearne provokacije iz Ukrajine, pokazujući da zna šta se, kako kaže, razmatra na određenim nivoima u Evropi.
Riter iznosi i konkretan primer. „Rusima je poznato da se na određenim nivoima vode razgovori o mogućnosti transfera francuskih nuklearnih bojevih glava male snage, koje bi mogle biti postavljene na ‘Flamingo’“, tvrdi on. Dodaje da to, prema njegovim rečima, nije pitanje odluke francuske ili britanske vlade u celini, već inicijativa na nižim nivoima. Ipak, Moskva, smatra on, pokušava da takve ideje zaustavi u začetku.
Poruka koja se šalje, prema Riteru, izuzetno je oštra. „To bi bio kraj za Francusku, Englesku ili Ukrajinu. Nema tu ‘ako’ ili ‘ali’. Ako se to dogodi, svi će stradati.
Rusija poručuje: ‘Ovo nije igra. Nećemo sedeti skrštenih ruku i čekati da se situacija pogorša’“, prenosi on. U toj formulaciji nema prostora za dvosmislenost.
U Kijevu, međutim, izveštaj SVR-a tumače kao deo političkog pritiska u kontekstu trostranih pregovora. Ministarstvo spoljnih poslova Francuske rusko upozorenje nazvalo je „agresivnim ponašanjem“, dok su same podatke ocenili kao „potpuno apsurdne“. Retorika je, dakle, već zaoštrena, iako se formalno još govori o diplomatiji.
Riter naglašava da Rusija ovim potezom ne zauzima pasivnu poziciju, već deluje proaktivno, pre nego što bi, po njenoj proceni, evropski planovi mogli da pređu iz faze razgovora u realizaciju. Time, kaže on, Moskva demonstrira obaveštenost i spremnost da reaguje unapred.
U središtu svega ostaje pitanje da li je reč o stvarnim planovima ili o oštroj političkoj razmeni poruka uoči važnih pregovora.
U svakom slučaju, sama činjenica da se u javnom prostoru govori o nuklearnoj komponenti, francuskim bojevim glavama i mogućnosti njihove integracije na „Flamingo“, pokazuje koliko su tenzije visoke.
A kada takve teme izađu iz zatvorenih soba i postanu predmet javne polemike, to obično znači da se igra vodi na mnogo višem nivou nego što se na prvi pogled čini.
