SAD se spremaju za napad na Iran u narednim danima: Sedam mogućih ishoda
Iako su potencijalne mete uglavnom predvidive, ishod to nije, prenosi The Caspian Post, pozivajući se na BBC.
Dakle, ako se u poslednjem trenutku ne postigne dogovor sa Teheranom i predsednik Donald Tramp odluči da naredi američkim snagama napad, koji su mogući ishodi?
1. Ciljani, hirurški udari, minimalne civilne žrtve i tranzicija ka demokratiji
Američke vazdušne i pomorske snage izvode ograničene, precizne udare na vojne baze Iranske revolucionarne garde (IRGC) i jedinice Basidž – paravojne formacije pod kontrolom IRGC – kao i na lokacije za lansiranje i skladištenje balističkih raketa i iranski nuklearni program.
Već oslabljeni režim biva srušen, što na kraju dovodi do tranzicije ka istinskoj demokratiji u kojoj Iran može ponovo da se pridruži ostatku sveta. Analiza: Ovo je izuzetno optimističan scenario. Zapadna vojna intervencija u Iraku i Libiji nije donela glatku tranziciju ka demokratiji. Iako je u oba slučaja okončala brutalne diktature, uvela je te zemlje u godine haosa i krvoprolića. Sirija, koja je sprovela sopstvenu revoluciju i zbacila predsednika Bašara al-Asada bez direktne zapadne vojne podrške 2024. godine, za sada je prošla bolje.
2. Režim opstaje, ali ublažava svoju politiku
Ovo bi se u širem smislu moglo nazvati „venecuelanskim modelom“, gde brza i snažna akcija SAD ostavlja režim netaknutim, ali ga primorava da ublaži svoju politiku.
U slučaju Irana, to bi značilo da Islamska Republika opstaje (što ne bi zadovoljilo veliki broj Iranaca), ali je prisiljena da obustavi podršku militantnim grupama širom Bliskog istoka, prekine ili ograniči domaći nuklearni program i program balističkih raketa, kao i da smanji represiju nad demonstrantima. Analiza: Ponovo, ovo je na manje verovatnom kraju skale. Rukovodstvo Islamske Republike ostalo je prkosno i otporno na promene već 47 godina. Čini se da ni sada nisu sposobni da promene kurs.
3. Kolaps režima i uspostavljanje vojne uprave
Mnogi smatraju da je ovo najverovatniji ishod. Iako je režim nepopularan kod mnogih, a svaki uzastopni talas protesta ga dodatno slabi, i dalje postoji ogroman i prožimajući bezbednosni aparat („duboka država“) koji ima direktan interes u očuvanju statusa kvo.
Glavni razlog zašto protesti do sada nisu uspeli da sruše režim je odsustvo značajnih prebega na stranu naroda, dok su oni na vlasti spremni da koriste neograničenu silu i brutalnost. U post-konfliktnom haosu nakon američkih udara, zamislivo je da Iranom zavlada snažna vojna vlada sastavljena uglavnom od figura iz IRGC-a.
4. Iran uzvraća napadom na američke snage i susede
Iran je obećao osvetu na svaki napad SAD, poručujući da mu je „prst na obaraču“. Jasno je da Iran ne može parirati moći američke mornarice i vazduhoplovstva, ali bi ipak mogao da uzvrati svojim arsenalom balističkih raketa i dronova, od kojih su mnogi skriveni u pećinama, pod zemljom ili u udaljenim planinama.
Američke baze i objekti su raspoređeni duž arapske strane Zaliva (posebno u Bahreinu i Kataru), ali bi Iran takođe mogao da gađa kritičnu infrastrukturu bilo koje nacije koju smatra saučesnikom u napadu, poput Jordana. Razorni napad dronom i raketama na postrojenja Saudi Aramco 2019. godine pokazao je Saudijcima koliko su ranjivi. Arapski susedi u Zalivu, saveznici SAD, trenutno su ekstremno uznemireni jer se plaše da će se svaka američka akcija prelomiti preko njihovih leđa.
5. Iran uzvraća postavljanjem mina u Zalivu
Ovo je stara pretnja globalnom brodarstvu i snabdevanju naftom još od iransko-iračkog rata (1980-88). Uski Ormuski prolaz između Irana i Omana je kritična tačka. Oko 20% svetskog izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) i između 20-25% nafte prolazi kroz ovaj tesnac svake godine.
Iran je redovno izvodio vežbe brzog postavljanja morskih mina. Ako bi to učinio, to bi neizbežno uticalo na svetsku trgovinu i drastičan skok cena nafte.
6. Iran potapa američki ratni brod
Kapetan američke mornarice u Zalivu jednom je izjavio da mu je najveći strah „napad rojem“ (swarm attack). To je scenario u kojem Iran lansira toliko dronova i brzih torpednih čamaca na jednu ili više meta da čak i moćna američka odbrana ne uspe da ih sve eliminiše na vreme.
Mornarica IRGC-a je odavno zamenila konvencionalnu iransku mornaricu u Zalivu. Njihove posade su fokusirane na asimetrično ratovanje, tražeći načine da prevaziđu tehničku nadmoć Pete flote SAD. Potapanje američkog ratnog broda, uz moguće zarobljavanje preživelih, bilo bi ogromno poniženje za SAD. Iako se ovaj scenario smatra manje verovatnim, podseća se na razarač USS Cole koji je 2000. godine teško oštećen u samoubilačkom napadu Al-Kaide.
7. Kolaps režima praćen haosom
Ovo je veoma realna opasnost koja najviše brine Katar i Saudijsku Arabiju. Pored mogućnosti građanskog rata (poput onog u Siriji ili Libiji), postoji rizik da etničke tenzije prerastu u oružani sukob dok Kurdi, Beludži i druge manjine pokušavaju da osiguraju svoju bezbednost u vakuumu moći.
Većina Bliskog istoka bi rado videla kraj Islamske Republike, a naročito Izrael, ali niko ne želi da vidi Iran – naciju od oko 93 miliona ljudi – kako tone u haos, izazivajući humanitarnu i izbegličku krizu bez presedana.
Zaključak: Najveća opasnost sada leži u tome što predsednik Tramp, nakon što je nagomilao moćne snage blizu iranskih granica, može osetiti da mora delovati kako ne bi „izgubio obraz“, čime bi počeo rat bez jasnog krajnjeg cilja i sa nepredvidivim posledicama.
