AMERIČKI nosač aviona na atomski pogon „Abraham Linkoln“ stigao je do Persijskog zaliva. Usidrio se kod obale Omana — 780 km od Irana, plašeći se iranskog udara ako priđe bliže.
I ostali izveštaji o vojnoj i političkoj situaciji na Bliskom istoku zvuče kao udaranje pukovskih bubnjeva.
Iranski Komitet za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku upozorio je da će „Persijski zaliv eksplodirati u plamenu u naredna 24 sata“. A njegov šef, kontraadmiral Ali Šamhani, zloslutno je dodao na istu temu: „Pošto SAD, na osnovu pogrešnih proračuna svog narcisoidnog predsednika, mogu počiniti još jedan glup čin, nadam se da su se njihovi vojnici u regionu već oprostili od svojih porodica.“
Potom je iranska novinska agencija IRNA objavila: „Odnosi između Irana i Sjedinjenih Država ponovo su ušli u zonu nepredvidivosti. Linija između dijaloga i otvorene konfrontacije postala je tanja nego ikad. Nedavni događaji pokazuju da je ono što je Vašington zvanično predstavio kao put ka pregovorima zapravo bilo samo deo složene strategije za povećanje maksimalnog pritiska“.
U stvari, nema ničeg neočekivanog u uznemirenoj reakciji Teherana. Odavno je bilo jasno da se najtragičniji razvoj događaja za ceo Bliski istok može očekivati odmah nakon što američka komanda u Persijskom zalivu bude „pod rukom“ imala nosač aviona.
Amerikanci će, naravno, dejstvovati u saradnji sa Izraelcima i Britancima. To je minimum.
Pentagon konačno – sa udarnom grupom oko nosača aviona „Abraham Linkoln“ – ima sve na raspolaganju.
Jer, to je osam eskadrila aviona. Uključujući lovce F/A-18E „Super Hornet“ i F-35C „Lajtning II“. Ukupno do 48 takvih aviona.
Sa „Linkolnom“ su stigli i razarači „Frenk E. Petersen“, „Spruans“ i „Majkl Marfi“ sa navođenim raketama“.
Još jedan nosač avion („Ruzvelt“) takođe je u blizini, kod obale Kipra u Sredozemnom moru.
Tako je broj američkih razarača u regionu porastao na šest. Svaki ima do 96 univerzalnih lansera za različite tipove raketa. Ne samo za krstareće rakete dugog dometa sa preciznim navođenjem BGM-109 Tomahawk.
Njih će Amerikanci nesumnjivo koristiti u prvom, razoružavajućem udaru na Iran, ako do njega zaista dođe. A tu su i PVO-rakete RIM-66 SM-2 i protivpodmorničke rakete RUM-139 VL-Asroc.
Svaki američki razarač klase Arleigh Burke nosi do 56 krstarećih raketa Tomahawke.
Ovo znači da pomenutih šest razarača na Iran mogu lansirati ukupno 300-330 tih raketa.
Postoje indicije i da se najmanje jedna američka podmornica klase Ohajo približila Iranu, a to može značiti da se oko te zemlje već nalazi oko 500 Tomahawke.
Ovo je više nego dosta za iranski sistem protivvazdušne odbrane, ali nije za dugi rat, već pre za prolaznu, ali moćnu, vazdušno-pomorsku operaciju.
Moguće je da će američki prst već za koji dan biti na obaraču.
Šest ogromnih aviona-tankera KC-135 preletelo je iz SAD u vazduhoplovne baze Moron i Rota u Španiji. Četiri takva aviona su se nešto ranije prizemljila na tim aerodromima.
Američko ratno vazduhoplovstvo obično koristi KC-135 za dopunjavanje goriva u vazduhu svojih strateških bombardera tokom letova na velike udaljenosti.
Ovo sugeriše da Pentagon ponovo planira da koristi stelt-bombardere B-2 Spirit protiv Irana.
Još je Britanija poslala četiri svoja lovca „Tajfun“ u vazduhoplovnu bazu Al Udeid u Kataru, a isto toliko u vazduhoplovnu bazu Darhan u Saudijskoj Arabiji.
Povrh svega, 17 višenamskih američkih lovaca F-15E Strajk Igl preletelo je iz Sjedinjenih Država u vazduhoplovnu bazu Muvafak al-Salti u Jordanu (900 kilometara od iranske granice). Na tom aerodromu sada ih je 36, a to su – tri pune borbene eskadrile.
A šta se dešava sa iranske strane?
Na internetu su se pojavile nezvanične informacije da je 48 teških transportnih aviona iz Kine sletelo na iranske vojne aerodrome tokom minulog vikenda. To snažno svedoči da su Peking i Teheran uspostavili veoma aktivan vazdušni most.
Ovo je očigledne demonstracija Kine, koja je nedavno izgubila Venecuelu kao jednog od svojih glavnih snabdevača naftom, nema nameru da dozvoli Trampu da joj uzme i Iranu.
Po procenama, Peking je odlučio da hitno ojača iranski sistem protivvazdušne odbrane svojim moćnim sistemima za elektronsko ratovanje i protivvazdušnim raketnim sistemima dugog dometa.
Postoje i naznake da bi Iranci mogli početi da dobijaju nove kineske protivbrodske krstareće rakete dugog dometa YJ-18.
Eksperti smatraju da su slične ruskim krstarećim raketama Kalibar. A i američkim raketama Tomahawke.
Ako je tako, nosač aviona Linkoln i njegovi prateći razarači neće se osećati bezbedno ako izbiju neprijateljstva. Ili će morati da se povuku toliko daleko u Indijski okean da će efikasnost aviona sa „Linkolna“ biti osetno smanjena.
Moskovski list „Komersant“ objavio je da je Iran nedavno, u koordinaciji sa Rusijom, uspešno testirao svoju prvu interkontinentalnu balističku raketu. I još: da je ta raketa bila ispaljena na jedan od ruskih vojnih poligona u Sibiru.
Ovo može ukazivati da su Iranci u završnoj fazi razvoja novog oružja. A da je sama raketa blizu operativne upotrebe.
Jedan od iranskih lidera je nedavno objavio da će Teheran prestati da išta objavljuje o napretku svog raketnog programa. Pritom je upozorio da su uspesi njegove zemlje „zaista razarajući“.
Sa sve bliskijim vezama Teherana sa Pekingom i Moskvom, sve je moguće u toj oblasti.
