Dok Vašington govori o deeskalaciji, Bliski istok ulazi u najopasniju fazu poslednjih godina
Dok se američko vojno prisustvo u Persijskom zalivu intenzivno pojačava, a regionalne tenzije dostižu novu tačku ključanja, predsednik SAD Donald Tramp izneo je tvrdnju koja menja dosadašnji ton američke javne retorike.
? Prema njegovim rečima, Teheran je već kontaktirao Vašington i, kako je naveo, „očajnički“ traži pregovore o novom sporazumu, pokušavajući da se izvuče iz duboke političke i ekonomske krize izazvane dugogodišnjim sankcijama.
? Sankcije guše Iran, tvrdi Tramp
Tramp je izjavio da je Iran, suočen sa urušavanjem ekonomije, visokom inflacijom i rastućim unutrašnjim pritiscima, primoran da traži deeskalaciju. Kako tvrdi, poziv iz Teherana stigao je direktno sa zahtevom za razgovore, što je predsednik SAD predstavio kao rezultat politike „maksimalnog pritiska“ koju njegova administracija sprovodi godinama.
? Prema Trampovim rečima, iransko rukovodstvo više nema manevarskog prostora. Sankcije, kako kaže, guše režim, a Iran sada pregovara iz slabije pozicije, bez realne alternative osim prihvatanja američkih uslova. Cilj Vašingtona, naglasio je Tramp, nije promena režima, već sprečavanje Irana da ikada dođe u posed nuklearnog oružja.
? Teheran odgovara ratnom retorikom
Međutim, ove izjave dolaze u oštrom kontrastu sa porukama iz samog Irana. Revolucionarna garda i politički vrh Islamske Republike u javnim nastupima pojačavaju ratnu retoriku, otvoreno preteći američkim interesima u regionu i upozoravajući na „totalni rat“ u slučaju napada.
Analitičari Trampove izjave tumače dvostruko:
– kao taktički manevar kojim želi da se predstavi kao lider koji protivnika prisiljava na pregovore bez rata
– ali i kao poruku domaćoj javnosti da ne gura SAD u novi sukob, već traži diplomatsku pobedu
Izrael upozorava: američka flota je ranjiva
Istovremeno, iz izraelskih bezbednosnih krugova stižu znatno mračnije procene. Prema navodima izraelskih medija, zvaničnici u Tel Avivu upozorili su Vašington da su američke pomorske snage u Persijskom zalivu ozbiljno ranjive na masovne napade rojевima jeftinih iranskih dronova.
Prema tim procenama, iranska prednost ne leži u sofisticiranoj tehnologiji, već u količini i niskoj ceni sistema koji se mogu lansirati u stotinama. Koordinisani talasi dronova mogli bi da preopterete radare, iscrpe presretače i probiju čak i slojevitu PVO skupih ratnih brodova.
Ovakav scenario stvorio bi izuzetno nepovoljan odnos troškova, u kojem bi SAD morale da troše skupe rakete za neutralisanje jeftinih napadačkih sredstava.
Američka flota i elektronsko ratovanje u pokretu
U tom kontekstu, potvrđeno je da je udarna grupa nosača aviona USS Abraham Lincoln ušla u zonu odgovornosti Centralne komande SAD u Indijskom okeanu. Ovaj potez deo je šireg vojnog gomilanja koje uključuje:
⚓ razarače sa sistemom Aegis
✈️ dodatna vazdušna sredstva
?️ pojačane obaveštajne aktivnosti
Konsultacije američkog i izraelskog vojnog vrha poslednjih dana su intenzivirane, uz naglašenu blisku koordinaciju u vazdušnoj, pomorskoj i raketnoj odbrani.
Paralelno s tim, SAD su u Evropu rasporedile jedno od svojih najnaprednijih sredstava za elektronsko ratovanje. Avion EA-37B Compass Call prebačen je u bazu Ramštajn u Nemačkoj, što se tumači kao deo priprema za potencijalne operacije povezane sa Bliskim istokom.
Između rata i diplomatije
Prema dostupnim informacijama, američka administracija razmatra više opcija – od pomorske blokade Irana, preko ciljanih udara bez kopnene intervencije, do nastavka snažnog odvraćanja. Istovremeno, Trampovi izaslanici pokušavaju da vojno raspoređivanje prikažu kao sredstvo pritiska, a ne neposrednu najavu rata.
Iako su američke snage trenutno dovoljne za izvođenje ograničene operacije, malo je verovatno da bi do napada došlo brzo. Vojno gomilanje može potrajati nedeljama ili mesecima, dok obe strane testiraju granice pretnji, retorike i stvarne spremnosti za sukob.
U tom prostoru između psihološkog rata i diplomatije, ostaje otvoreno pitanje:
da li je Trampov „telefonski poziv“ signal stvarnog zaokreta ka pregovorima – ili samo još jedan potez u opasnoj partiji sile na Bliskom istoku?
