Rat Izraela i Irana nastavlja da eskalira, a obe strane se zavetuju da će izvršiti maksimalan pritisak na svog neprijatelja nakon višednevnih nasilja izazvanih izraelskom vazdušnom ofanzivom.
Decenije priprema za ovaj sukob, višegodišnji rat u senci i regionalne tenzije su kulminirale u petak, 13. juna, kada je Izrael bombardovao Iran, pogodivši ključne nuklearne i vojne objekte i ubivši visoke vojne ličnosti.
Iran je od tada ispalio salve balističkih raketa, uzrokujući veliku štetu u većim izraelskim gradovima, što je povećalo broj žrtava na obe strane.
Dok stanovnici regiona posmatraju kako se dugo očekivani sukob odvija, mnogi upoređuju izraelske visokonapredne tehnološke mogućnosti i vazdušnu nadmoć sa iranskim raketama dugog dometa.
Broj vojnika
Prema podacima Međunarodnog instituta za strateške studije iz 2025. godine, Iran brojčano nadmašuje Izrael po aktivnom osoblju, sa 960.000 vojnika Islamske republike naspram 634.500 koje ima njen mnogo manji zakleti neprijatelj.
Među njima je 610.000 aktivnih vojnika i 350.000 rezervista u Iranu, u poređenju sa 169.500 aktivnih vojnika u Izraelu i većim brojem rezervista – 465.500.
Izrael vodi vojnu operaciju u Gazi od oktobra 2023. godine, okupira Zapadnu obalu, prošle godine je vodio potpuni rat protiv militantne grupe Hezbolah u Libanu i izveo je stotine vazdušnih udara u Siriji i Jemenu.
Avioni
Izrael nadjačava Iran u vazdušnom ratovanju, koristeći niz sofisticiranih borbenih aviona, uključujući 39 američkih F-35 Laghtning II, poznatijih kao F-35, koji mogu da prodru kroz radarsku odbranu, a da ne budu otkriveni.
Tel Aviv takođe poseduje 196 borbenih aviona F-16 i 75 F-15, sa brzinama između 1.976 i 3.097 kilometara na sat.
Iran je tvrdio da je oborio tri aviona F-35 od početka rata u petak, 13. juna, i zarobio najmanje jednog pilota. Izrael je to negirao.
Ako je to istina, to bi bio prvi put da je borbeni avion ikada oboren.
U ponedeljak je Izrael saopštio da je postigao “vazdušnu nadmoć” nad iranskom prestonicom i da ima kontrolu nad nebom od zapada Irana do Teherana.
Poređenja radi, Iran poseduje oko 180 borbenih aviona ruske proizvodnje – starijih i kojima nedostaje održavanje, a razorne zapadne sankcije Iranu neverovatno otežavaju nadogradnju ovih letelica.
Iranski dronovi i rakete
Iran još nije koristio svoje borbene avione u ratu, oslanjajući se isključivo na rakete i dronove.
Tu spadaju Šahed 136, Emad, Horamšahr-4 i Fatah, sa dometom između 1.400 i 2.500 kilometara, što im omogućava da dosegnu bilo koju tačku u Izraelu.
Najnoviji dodatak Fatahu uključuje hipersonične rakete koje je teško presresti i koje je Iran koristio u svojim napadima na izraelske gradove.
Iranske zalihe ovih balističkih raketa procenjuju se na između 2.000 i 3.000, a navodno se proizvodi između 300 i 500 njih svakog meseca, što predstavlja izazov za Izrael koji je krenuo na iranske nuklearne i raketne programe.
Izraelski sistem protivvazdušne odbrane
Pored toga što se oslanja na ratno vazduhoplovstvo, Izrael ima jedan od najnaprednijih odbrambenih sistema na svetu, što mu pomaže da obori većinu dolazećih projektila.
Izraelski višeslojni i višemilijarderski sistem protivvazdušne odbrane uključuje “Gvozdenu kupolu”, “Strelu-3”, “Davidovu praćku”, kao i “Gvozdeni snop”, od kojih se svaki koristi u različite svrhe i sa različitim dometom.
SAD su uložile značajna sredstva u ovaj odbrambeni sistem, garantujući Izraelu, u velikoj meri, zaštitu od raketnih napada.
U središtu ovog sistema protivvazdušne odbrane je “Gvozdena kupola”, koja koristi radar za otkrivanje i presretanje raketa kratkog dometa do 70 kilometara udaljenosti. Izrael kaže da njena stopa uspeha prelazi 90 odsto i da ima vreme odziva od nekoliko sekundi.
“Davidova praćka” se koristi za rakete srednjeg dometa, uključujući one koje ispaljuju militanti Hezbolaha u Libanu.
Tu je i “Strela”, koja se koristi za presretanje raketa dugog dometa do 2.400 kilometara udaljenosti, koju je Izrael koristio protiv iranskih raketa i raketa koje su ispaljivali jemenski Huti.
Izraelska protivvazdušna odbrana takođe uključuje rakete “Patriot”, njenu najstariju komponentu, dometa do 70 kilometara.
Međutim, nijedan od ovih sistema nije se baš proslavio tokom najmasovnijeg napada Irana na Izrael, do kog je došlo u noći u subotu na nedelju.
Sažetak
Kada se radi o broju vojnog osoblja, Iran ima značajnu prednost. Ukupno ima 1.180.000 ljudi sposobnih za vojnu službu, uključujući 610.000 aktivnih vojnika, 350.000 rezervista i 220.000 pripadnika paravojnih jedinica.
Izrael, uprkos manjoj teritoriji i manjem broju stanovnika, ima veoma dobro organizovane oružane snage. Ukupno broj vojnog osoblja u Izraelu je oko 670.000, od čega 170.000 čine aktivni vojnici, 465.000 rezervisti i 35.000 paravojne snage. Takođe, Izrael se izdvaja efikasnim sistemom obaveznog vojnog roka i razvijenom vojnom tehnologijom.
U pogledu vojne opreme, Iran ima brojčanu prednost u gotovo svim kategorijama. Naime, Iran poseduje 1.713 tenkova, dok Izrael ima 1.300. Takođe, broj oklopnih vozila u iranskoj vojsci je 65.825, dok Izrael raspolaže sa 35.985.
Iran je jači i u artiljeriji, sa 2.070 vučenih i 392 mobilnih artiljerijskih sistema, dok Izrael ima samo 171 vučna i 352 mobilna. Značajna razlika postoji i u broju mobilnih raketnih bacača, jer Iran raspolaže sa 1.517, dok Izrael ima samo 183. Kada je reč o mornarici, Iran je ponovo u prednosti sa 25 podmornica, dok Izrael ima samo 5.
Nuklearna energija
Izrael tvrdi da je jedan od glavnih razloga za rat sa Iranom teheranski nuklearni program.
Teheran i Vašington su vodili pregovore pre početka rata u pokušaju da postignu sporazum, ali to je izgledalo manje verovatno jer su obe strane odbile da popuste od određenih zahteva, uključujući obogaćivanje uranijuma.
SAD i Izrael se potpuno protive tome da Iran ima nuklearni program, a Izrael je od petka bombardovao nekoliko nuklearnih lokacija u Iranu, uključujući njegovo glavno postrojenje za obogaćivanje u Natanzu.
Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnej više puta je negirao da njegova zemlja nastoji da stvori nuklearnu bombu, tvrdeći da je to suprotno njihovim islamskim uverenjima. Zemlja je obogaćivala uranijum na 60 procenata, što nije daleko od nivoa od 90 procenata potrebnog za stvaranje nuklearne bojeve glave.
Uprkos široko rasprostranjenim spekulacijama, Izrael nije ni potvrdio niti demantovao da poseduje nuklearno oružje, držeći se politike namerne dvosmislenosti. Veruje se da ima između 80 i 400 nuklearnih bojevih glava i da je prva završena krajem 1966. ili početkom 1967. godine.
Nuklearni istraživački centar Negev u blizini grada Dimone nalazi se u srcu tajnog izraelskog nuklearnog programa.
