Rat Vladimira Zelenskog protiv Roberta Fica traje još od decembra 2024. godine. Kada god može, predsednik Ukrajine gleda da „potkači“ slovačkog premijera. Postalo je toliko upadljivo, da je verovatno kako ima i neku dublju pozadinu.
Sukob se rasplamsao nakon odluke Ukrajine da prekine tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije. U Kijevu su slavodobitno ocenili kako je taj korak „jedan od najvećih poraza Moskve“. Namerno ili slučajno, zanemarili su činjenicu da je upravo taj tranzit predstavljao „poslednju liniju“ za bilateralne dogovore sa Moskvom u nekoj konstruktivnijoj atmosferi.
Najviše pogođeni Slovačka i Moldavija
Među najžešće pogođenim zbog prekida dotoka gasa, našla se – Slovačka. Naravno, uz Moldaviju koja je platila i najveću cenu ovakve odluke Ukrajine.
Elem, želeći da pronađe neko kompromisno rešenje sa Kijevom, slovački premijer ušao je u pregovore sa Zelenskim. Epilog je poznat: Zelenski je „porazio Moskvu“ tako što je prekinuo tranzit, a Fico je uzvratio najavom blokade prijema Ukrajine u NATO. U međuvremenu, od članstva Ukrajine u NATO odustale su i SAD, tako da je ta stvar arhivirana.
No, u decembru, kada se o svemu i dalje polemisalo, Zelenski je Ficu ponudio pola milijarde evra za povlačenje blokade. Kasnije, Zelenski je tvrdio kako se radilo o „kompenzaciji“, jer su oni svesni da Slovačka mnogo gubi zbog uskraćivanja dotoka jeftinijeg ruskog gasa preko ukrajinske teritorije.
Velikodušno sa njegove strane. Međutim, ovde se zbog nuđenja tolikog novca otvorilo nekoliko pitanja.
Suština nepristojne ponude
Prvo, uz dužno poštovanje i Roberta Fica i Slovačke, ipak je jasno ko suštinski odlučuje o prijemu drugih država u NATO.
Ispostavilo se, tokom priprema prethodnih samita NATO (ponajviše 2008. godine pre i za vreme Samita NATO u Bukureštu), da zajedničkim stavom velikih evropskih država – Nemačke i Francuske – određene američke namere mogu biti osujećene.
Ali, tvrditi kako jedna manja zemlja, sa skromnim vojnim, ekonomskim i političkim potencijalima može zaustaviti strateške odluke SAD – to je već neverovatno.
Dakle, Zelenski nije mogao nuditi Ficu pola milijarde evra za sprečavanje blokade, jer bi pod pritiskom SAD (da je do njega došlo, podrazumeva se) – slovački predstavnik svakako odustao od bilo kakve blokade, pa bi zato ta investicija bila besmislena.
Uz to, pola milijarde za ukalanjanje veta sa strateške odluke za koju je jedna država „životno zainteresovana“ nije mnogo, slobodno se može konstatovati – nije ni dovoljno. No, mogao je tako platiti da se o slovačkom protivljenju prijemu Ukrajine u NATO ne govori, kako se ne bi aktualizovala neprijatna tema i kako bi se zaustavila medijska eksploatacija ovog pitanja, pošto je to Zelenskom štetilo.
Zelenski obećava tuđe pare
E sada, ukoliko je ova pretpostavka tačna, onda je i ponuđena „suma za ćutanje“ previsoka. Pogotovo ako se imaju u vidu sve nedaće sa kojima se suočava Ukrajina i toga da se ova sredstva mogu i daleko pametnije potrošiti.
Ipak, za Zelenskog to ne predstavlja problem, pošto pare nisu njegove. Novci potiču od zamrznutih ruskih sredstava u zapadnim bankama i imovine u evropskim državama. I tu dolazimo do drugog pitanja: odakle mogućnost Vladimiru Zelenskom da tako olako obećava ruske pare bilo kome?
Ta otimačina imovine i depozita ionako će imati dalekosežne posledice po odnose Brisela sa Moskvom, a moguće je i da predstavlja jedan od razloga za produžavanje antiruskog narativa od strane niza evropskih političara. Ipak, nije jasno ko je, kada i zašto ovlastio Zelenskog da raspolaže tim sredstvima?
Treće, ako već može da raspolaže fondovima u kojima su desetine milijardi evra (ukupna zamrznuta sredstva iznose više stotina milijardi) i ako je nudio 500 miliona za skidanje jedne teme sa dnevnog reda tekućih rasprava po međunarodnim forumima i globalnim medijima – koliko onda tek Zelenski plaća za ozbiljnije stvari? Koliko tu novca ide za lobiranja, ugovore o naoružavanju, glasanja o rezolucijama i deklaracijama, govore po parlamentima i za mnogobrojne propagandne svrhe.
Podrška Ukrajini očgledno nije besplatna, a nakon objave Roberta Fica očigledno je i da na tome mnogi zarađuju.
Četvrto, ako se već toliki novac vrti oko Ukrajine i političkih odluka vezaniha za podršku Ukrajini, kako se onda uopšte može očekivati bilo kakav mir. Dok rat donosi zaradu, on je za pojedince na „gornjim nivoima piramide“ profitabilan.
Dakle, dok je profita – biće i rata. To je staro pravilo i to neće moći da prekinu ni razgovori Putina sa Trampom. Odnosno, ako ti razgovori krenu u nekom neočekivanom pravcu, uvek se mogu sabotirati.
Može li Kijev da se izvuče
Naposletku i – peto pitanje: kako Zelenski iz ovoga misli da se izvuče? Oružani sukobi mogu donositi ogromne profite, viđeno je to već onoliko puta u istoriji, ali svaki sukob se pre ili kasnije završi. Ukrajinska strana limitirana je zbog nekoliko ozbiljnih nedostataka, među kojima je naglo sužavanje regrutne baze – najvažniji. Ukrajina ne može ratovati unedogled.
I šta kada se sukob završi i počnu svoditi računi uz otvaranje rasprave o odgovornosti? Kome će trebati Zelenski kao neprijatan svedok o deljenju desetina milijardi dolara za oblikovanje i utvrđivanje jedne politike koja je naposletku drastično koštala celu Evropu?
Jedno je kada se sa državnih pozicija politika zastupa iz ubeđenja, nešto sasvim drugo kada se zastupa zbog stotina miliona ili milijardi. Od toga se teško brani, ne pred biračima, već pred istorijom. Zelenski se uživeo u svoju poslednju ulogu i umislio da će nakon nje moći da se vrati na staro. Koliko je to moguće? Da li će mu to dozvoliti?
Kada predsednik Ukrajine napada Fica to nema veze samo sa aktuelnim dešavanjima, „sitnim prozivkama“ i ironičnim doskočicama, nego i sa onim dubinskim i podsvesnim, od čega i sam Zelenski zazire. Fico je otkrio neprijatnu istinu zbog koje će Zelenski već koliko sutra imati puno problema. I to ne od strane Putina ili bilo koga iz Rusije, nego od strane onih koji ga danas hvale.
(Sputnjik)
