Sunce je izvor gravitacije i energije. Ali jednog dana, ono će izazvati propast Zemlje. Kako centralna zvezda Sunčevog sistema stari, njen životni ciklus će na kraju potrošiti naš plavi omotač.
Dakle, koliko vremena ima Zemlja dok planetu ne proguta Sunce? Očekivano vreme smrti: nekoliko milijardi godina od sada. Ali, život na Zemlji će se završiti mnogo, mnogo ranije od toga.
Zemlja će postati nesposobna za život za većinu organizama za oko 1,3 milijarde godina zbog prirodne evolucije Sunca. A ljudi bi potencijalno mogli da dovedu sebe (i bezbroj drugih vrsta) do izumiranja u narednih nekoliko vekova, ako se trenutni tempo klimatskih promena koje je stvorio čovek ne ublaži, ili kao posledica nuklearnog rata, piše Live Science.
„Zemlja ima verovatno 4,5 milijardi godina pre nego što Sunce postane veliki crveni džin i zatim proguta Zemlju”, rekao je Ravi Koparapu, planetarni naučnik iz NASA-inog Centra za svemirske letove Godard.
Crveni džin se formira u završnoj fazi zvezdane evolucije, kada zvezdi ponestane vodonika da podstakne svoju nuklearnu fuziju i tako počne da umire. Kada se fuzija zaustavi, gravitacija će preuzeti. Helijumsko jezgro će početi da se sabija pod gravitacijom, što će povećati temperaturu. Taj skok toplote će prouzrokovati dramatično proširenje spoljašnjeg plazma sloja sunca.
„Sunce će nabubriti barem do veličine Zemljine orbite”, rekao je Koparapu.
Ali Zemlja verovatno neće trajati tih 4,5 milijardi godina, i definitivno neće biti Zemlja kakvu poznajemo.
„Ne morate da čekate da spoljni slojevi Sunca stignu do Zemlje”, rekao je.
Planeta će doživeti ekstremno zagrevanje mnogo pre nego što Sunce završi svoj prelazak u crvenog giganta. Kako proces odumiranja Sunca povećava temperaturu, „okeani će ispariti, onda će atmosfera na kraju nestati, a zatim će plimne sile sunčeve gravitacije raskomadati Zemlju”. Otprilike 1,3 milijarde godina od sada, „ljudi neće moći da prežive fiziološki, u prirodi, na Zemlji” zbog dugotrajnih vrućih i vlažnih uslova. Za oko dve milijarde godina, okeani bi mogli da ispare kada sunčeva svetlost bude skoro 20 odsto veća nego sada.
Neki životi mogu preživeti do ove tačke – poput „ekstremofila” koji žive u blizini hidrotermalnih otvora na dnu okeana – ali ne i ljudi.
„Ljudi — i sav složen život — su veoma potrebni”, rekao je Rodolfo Garsija, doktorant astronomije i astrobiologije na Univerzitetu u Vašingtonu.
Neka mesta na Zemlji su u više navrata već dostigla vlažnu temperaturu koja prelazi 32 stepena, a klimatski modeli predviđaju da će 35 stepeni Celzijusa biti redovna pojava u regionima poput Bliskog istoka do kraja veka. U suštini, naši sopstveni gasovi sa efektom staklene bašte su postavljeni da ugroze život i društvo na Zemlji mnogo pre nego što sunce umre.
„Ako govorimo o ljudskom životu, sledećih sto godina će biti interesantno”, rekao je Koparapu.
