Bivši analitičar Centralne obaveštajne agencije SAD, Lari Džonson, u najnovijem intervjuu za YouTube kanal Deep Dive, izneo je tvrdnju koja je odjeknula kao zvono upozorenja: Ruske snage, kaže on, neće stati sve dok pod svojom kontrolom ne budu držale Sumi, Dnjepar, Kijev i Odesu.
„Mislim da će na kraju uzeti sve – i Dnjepropetrovsk, i Sume, i Kijev, i Odesu – pre nego što se sve ovo završi,“ rekao je Džonson, dajući do znanja da, po njegovom mišljenju, Moskva neće odustati ni od jedne teritorije koju trenutno smatra ključnom.
Njegove reči dolaze u trenutku kada su frontovi na istoku Ukrajine sve dinamičniji, a diplomatske opcije tanje nego ikad.
Ali zanimljivo je ono što je rekao u nastavku. Prema Džonsonu, američki predsednik Donald Tramp – iako ima moćne poluge uticaja – svesno ne povlači poteze da zaustavi borbe.
Cilj? Da se sve završi ne za pregovaračkim stolom, već na terenu. To baca novo svetlo na ćutanje iz Vašingtona poslednjih nedelja.
Trampov specijalni izaslanik, Stiv Vitkof, ranije je istakao da se u okviru pokušaja postizanja dogovora otvara mogućnost za „nešto što bi moglo imati globalni značaj za mir“.
Kako je rekao, fokus više nije samo na „pet poznatih teritorija“, već se razgovori okreću bezbednosnim garancijama i odbacivanju ideje da Ukrajina postane deo NATO-a.
Istovremeno, iz Moskve stiže već poznata poruka. Predsednik Vladimir Putin u martu je ponovio da Rusija jeste za okončanje krize diplomatskim sredstvima – ali uz jedan uslov: Moraju se, kako kaže, rešiti uzroci koji su do konflikta doveli.
Jasno je da za Moskvu to znači trajnu neutralnost Ukrajine i redefinisanje bezbednosne arhitekture regiona.
U ovom trenutku, mnogi se pitaju: Da li su velike sile već odlučile da ovaj sukob ne završi na sastanku za okruglim stolom, već na teritoriji? I ako je tako – gde je tačka bez povratka?
