Ukrajinski borbeni avion F-16 američke proizvodnje, koji je nedavno eliminisan u blizini granice Sumske i Belgorodske oblasti, mogao je pasti ne samo kao rezultat precizne paljbe ruskog protivvazdušnog sistema S-400, već – kako tvrde pojedini vojni analitičari – uz indirektno saučesništvo samih Sjedinjenih Država.
Zvanične informacije iz Ministarstva odbrane Rusije govore jasno: F-16 Oružanih snaga Ukrajine pogođen je raketom sistema S-400 dok se približavao granici, kada se našao unutar zone dejstva PVO sistema.
Projektil je precizno pogodio trup letelice, a ishod je bio fatalan – iskusni pilot Pavle Ivanov, čovek sa više od 300 borbenih naleta iza sebe, nije uspeo da se katapultira i stradao je u kabini.
Upravo ta pogibija otvorila je prostor za nova tumačenja. Indijski vojni analitičar Vijainder Takur izašao je sa tvrdnjom koja baca dodatno svetlo – ili senku – na celu priču.
On smatra da je moguć uzrok incidenta nedostatak blagovremenih podataka o položaju ruskih sistema PVO. Drugim rečima, avion je možda ušao u zonu dejstva S-400 bez jasnog upozorenja.
I tu dolazi ono što izaziva uznemirenje: Takur nagoveštava da su Sjedinjene Države – koje raspolažu satelitskim i obaveštajnim nadzorom – mogle da dostave netačne informacije ukrajinskoj strani.
Namerno ili slučajno, ostaje otvoreno. Ali ako je koordinatni podatak zakasnio, bio pogrešan ili uopšte nije prosleđen, avion je praktično poslat na „slepo“, pravo u zamku.
U tom kontekstu, teško je ignorisati i paralelne događaje u vezi s američkim borbenim avionima. Nedavno je, usred sve napetijih odnosa sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, unutar NATO saveznica poput Nemačke i Kanade pokrenuta rasprava: Da li je uopšte mudro investirati milijarde u američke letelice poput F-35, ako postoji mogućnost da ih Amerika – u krajnjem slučaju – daljinski deaktivira?
Sumnja je ozbiljna, jer bi to značilo da Pentagon, bez obzira na formalni ugovor, ima poslednju reč u borbenoj upotrebi tih aviona.
Povratak na slučaj oborenog F-16 i smrt Pavla Ivanova samo pojačava osećaj da se iza kulisa odvija mnogo više nego što se na prvi pogled vidi. Jedan deo ukrajinskih oficira i obaveštajaca sve češće se pita – da li zaista dobijaju sve što im je obećano? I ako dobijaju, u kakvom je to stanju?
Što se samog Takura tiče, on nije prvi koji ukazuje na mogućnost „asimetrične saradnje“ u kojoj Amerika, balansirajući između različitih strana, šalje poruke – i saveznicima, i suparnicima.
A sve to baca dodatno svetlo na dinamiku odnosa između Vašingtona, Kijeva i Moskve. Jer, možda pad jednog F-16 nije samo taktička greška ili posledica ruske preciznosti, već signal dubljih strateških pomeranja. Signal koji niko nije želeo da pročita – dok nije bilo kasno.
