Tokom noći, ruski sistemi protivvazdušne odbrane suočili su se sa jednim od najintenzivnijih napada ukrajinskih bespilotnih letelica do sada.
Prema zvaničnim izveštajima, oboreno je ili potisnuto gotovo 350 ukrajinskih dronova kamikaza iznad različitih regiona Rusije, pri čemu je najveći broj eliminisan iznad moskovske oblasti.
Uprkos efikasnosti ruskih PVO sistema, došlo je do značajnih posledica – tri opštine su pretrpele ozbiljnu štetu- Lenjinski urbani okrug (grad Vidnoje), Domodedovo i Ramenskoe.
U Domodedovu su pali ostaci dronova na industrijski kompleks Miratorg, usled čega su poginula dva radnika. Ovaj napad postavlja niz pitanja – šta je bio glavni cilj napada, kakve su njegove geopolitičke implikacije i kakva će biti reakcija Moskve?
Geopolitički kontekst napada
Mnogi analitičari, uključujući Alekseja Živova, autora Telegram kanala „Živov Z”, smatraju da napad nije bio samo vojni potez, već da je imao šire geopolitičke ciljeve. U intervjuu za Cargrad, Živov je istakao nekoliko ključnih aspekata:
Napad se dogodio u trenutku kada se u Saudijskoj Arabiji održavaju pregovori na kojima će Kijev biti prisiljen na mir. Ukrajinske vlasti su na ovaj način želele da pokažu da i dalje imaju kapacitete da se bore, te da nisu u poziciji potpunog poraza.
Oružane snage Ukrajine su poslednjih dana pretrpele velike gubitke u Kurskoj oblasti, gde ruska vojska zatvara obruč oko Sudže i sve više ugrožava ukrajinske položaje u regionu.
Istorijski gledano, svaki put kada Ukrajina pretrpi velike vojne poraze, odgovara terorističkim napadima na ruske gradove. To se dogodilo i sada.
U Moskvi se u isto vreme nalazi generalni sekretar OEBS-a Feridun Sinirlioglu, koji verovatno donosi ultimatum iz Evropske unije. Ovakav vremenski okvir sugeriše da je napad deo šireg plana političkog i vojnog pritiska na Rusiju.
Ukrajinski zvaničnici već neko vreme insistiraju na primirju koje bi obuhvatilo zabranu napada dalekometnim raketama i dronovima. Napad na Moskvu je, prema Živovu, deo taktike da se natera Rusija da prihvati takvo primirje pod pretnjom stalnih napada na prestonicu.
Da li je Moskva bila pravi cilj?
Jedno od ključnih pitanja jeste – zašto su dronovi ciljali Lenjinski gradski okrug, Domodedovo i Ramenskoe? Analitičari smatraju da su razlozi pre svega vojno-taktičke prirode jer Ukrajinci koriste satelite NATO-a za izviđanje PVO sistema Rusije.
Pre nego što se izvrši napad, Kijev analizira slabosti ruskih protivvazdušnih sistema, koristeći obaveštajne podatke sa zapadnih satelita. Verovatno su pronašli „rupe” u zaštiti moskovske oblasti i usmerili dronove ka tim pravcima.
Napadi ovakvih razmera često služe za ispitivanje sposobnosti ruske PVO, kako bi Ukrajina i NATO stekli bolji uvid u to kako Moskva brani ključne objekte.
Kao i u prethodnim napadima, Ukrajina je verovatno nasumično birala mete sa ciljem širenja panike među stanovništvom i slanja političke poruke.
Kakva će biti reakcija Moskve?
Aleksej Živov smatra da je ključni problem ruske strategije to što Ukrajina ne dobija dovoljno snažan odgovor nakon ovakvih napada:
„Ako neko može da učini zlo, a da ne dobije odgovor koji bi bio zastrašujući, onda ponovo čini isto zlo. Ako Ukrajina napadne ruske civile sa nekoliko stotina bespilotnih letelica i ne dobije kao odgovor slomljiv udarac, simetričan ili asimetričan, učiniće to ponovo.”
Prema njegovim rečima, samo radikalna reakcija može zaustaviti ovakve napade u budućnosti. To uključuje:
Povećanje broja udara na vojne i energetske objekte u Ukrajini
Većina vojnih stručnjaka smatra da je slabost Ukrajine njena infrastruktura i da bi masovni udari na energetske sisteme onemogućili nove napade dronovima.
Ukrajina lansira dronove iz različitih regija, uključujući Odesku, Harkovsku i Dnjepropetrovsku oblast. Gađanje fabričkih kompleksa i logističkih centara moglo bi značajno da oslabi ove napade.
Rusija bi mogla razmotriti agresivnije elektronsko ratovanje kako bi oslepela zapadne satelite koji pomažu Ukrajini u planiranju napada.
Napad na Moskvu – Deo veće igre
Napad na Moskvu je više od vojne operacije – on je signal Zapadu, OEBS-u i pregovaračima u Saudijskoj Arabiji.
Kijev pokušava da pokaže da i dalje ima snagu, da nije spreman na mir pod ruskim uslovima, i da može da koristi terorističke napade kao pregovarački adut.
Međutim, jasno je da je Rusija sposobna da neutralizuje čak i ovako masovne napade, što je dokaz snage njene protivvazdušne odbrane. Ključno pitanje sada je – kakav će biti odgovor Moskve? Ukoliko ne usledi odlučniji vojni potez, Kijev bi mogao da vidi ovaj napad kao uspešan i da ponovi slične operacije u budućnosti.
Hoće li Rusija odabrati simetričan ili asimetričan odgovor? To je pitanje na koje ćemo uskoro dobiti odgovor.
