Ministri spoljnih poslova država članica NATO-a razgovaraju o dugoročnom osnaživanju vojne pomoći Ukrajini, uključujući predlog petogodišnjeg paketa od 100 milijardi evra, pod uslovom da Donald Tramp ponovo postane predsednik SAD-a.
Generalni sekretar Jens Stoltenberg predložio je plan koji bi omogućio NATO-u veću ulogu u koordinaciji isporuke oružja, municije i opreme Ukrajini.
Plan će biti tema dvodnevnog sastanka u Briselu povodom obeležavanja 75. godišnjice NATO-a i priprema za samit u Vašingtonu u julu.
Ovaj sastanak će pokazati koliko su evropski saveznici spremni da podrže napore Kijeva u sukobu s Rusijom, posebno kada je američki Kongres blokirao paket vojne pomoći vredan 60 milijardi dolara.
Planirano je da NATO preuzme koordinaciju umesto Ramštajn grupe, ad hoc koalicije koju predvode SAD, u slučaju da Tramp ponovo postane američki predsednik i prekine vojnu pomoć Ukrajini.
NATO se do sada uglavnom fokusirao na pružanje neborbene podrške Ukrajini kako bi izbegao dodatno zaoštravanje tenzija sa Rusijom.
Ipak, pojedine članice su bilateralno pružile Ukrajini značajnu vojnu podršku u vidu oružja. Ali, NATO je zauzeo stav da Ukrajina ne može postati članica alijanse dok traje sukob s Rusijom, ali se očekuje da će u budućnosti to postati moguće.
Razgovori o predloženom paketu vojne pomoći od 100 milijardi evra su u ranoj fazi, a nije jasno da li će biti prihvaćen i kako će biti finansiran, s obzirom na to da odluke u NATO-u zahtevaju konsenzus svih 32 članice.
Održavanje sastanka dolazi u vreme kada se traži naslednik Jens Stoltenberga, koji je deset godina bio na funkciji generalnog sekretara. Holandski premijer Mark Rutte ima široku podršku, ali Mađarska se protivi zbog njegovih kritika vlasti u Mađarskoj i Rumuniji.
Iako su neki diplomati očekivali da će naslednik biti izabran na sastanku u Briselu, kasnije su rekli da će to zahtevati više vremena. Ipak, neki su uvereni da će na kraju Rutte biti imenovan.
